Данашњи редовни брифинг Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је одржава у Санкт Петербургу, на маргинама IV Евроазијског женског форума. Једно од новинарских питања односило се на стање на Косову и Метохије и најновијих мера Србије за заштиту српског становништва. Питање и одговор преносимо у целини.
Питање: Председник Србије Александар Вучић објавио је пакет мера за заштиту косовских Срба. Наведени су правци деловања ради супротстављања дискриминационим одлукама Приштине против косовских Срба. Како бисте прокоментарисали тај план?
Одговор: Да подсетим да је такозвана „Република Косово“ са својом псеудо-независношћу – производ Запада, резултат варварског цепања Србије услед НАТО агресије 1999. И свих наредних 25 година, спонзори „косовског пројекта” настојали су да легализују отцепљење ове исконске српске земље од српске државе. Садашња фаза – после Куртијевог доласка на власт у Приштини – представља кулминацију тог процеса. Албанизација је добила претеће размере, Србе истискују са територије покрајине у настојању да се избришу трагови њиховог вековног историјског наслеђа. О корупцији и криминалу на Косову, да и не говорим, јер како да их тамо не буде? То је квази-држава. Бандитски су је прогласили, па она бандитски и живи.
Својевремено су полагане наде у Европску унију. Међутим, преговарачка платформа коју је она створила је дискредитована, претворена је у платформу за дрске испаде Косовара и за бескрајно понижавање Срба од стране ЕУ и Запада. Оно што је у почетку представљано као стварање услова за конструктиван дијалог постало је цинично изживљавање над Србима. Бриселски функционери и Американци који стоје иза њих су својим рукама довели преговарачки процес у ћорсокак. Годинама су штитили своје „бандите“ у Приштини, измишљали алтернативе међународном праву и Резолуцији 1244 СБ УН и покушавали да реше косовски проблем искључиво на рачун Срба, који су већ толико пропатили. Самим тим је Курти добио „карт бланш” за етничко чишћење неалбанског севера покрајине и за ликвидацију тамошњих административних, комуналних и комерцијалних структура које нису биле под контролом косовских Албанаца.
Српско руководство није могло и није смело да остане равнодушно. Постало је очигледно да западне гаранције не функционишу. Обећања о просперитету и приступању ЕУ су празне речи, а њима је важно само да се Београд „поколеба“ и пристане на западне услове, укључујући и у вези Косова. ЕУ и САД нису у стању да делују као „поштени посредници“ и обезбеде примену основних бриселских споразума из 2013-2015. г. Као што су стварали ову квази-структуру, они настављају да јој повлађују, не остављајући шансе за праведан исход. И све то на штету и мира и стабилности.
У тим условима, иницијатива председника Вучића говори да је то једини могући корак који сада виде у Београду. У потпуности подржавамо постављене захтеве и поздрављамо намеру да се поново поднесе захтев за повратак српских снага безбедности на Косово у пуној сагласности са Резолуцијом 1244 СБ УН. У јануару 2023. године НАТО је већ ускратио Београду то законито право, позивајући се на одсуство такве неопходности. Није јасно зашто о томе одлучује НАТО. Ако неопходност постоји, онда је Београд има. Догађаји који су уследили показали су да неопходност постоји, и то оштра: особље КФОР предвођеног НАТО показало је непрофесионализам у кризној ситуацији и, упркос свом мандату, није било у стању и није хтело да обезбеди безбедност и равноправност грађана.
Само обнова статуса кво уз повратак на суштину Бриселских споразума може да пружи основу за даљи плодоносни дијалог. Морају се поништити незаконите једностране одлуке Куртија, укључујући о укидању српске администрације, затварање банака и пошта, отуђење пословних структура, замену Срба Албанцима у органима локалне самоуправе, правосуђу и полицији, довођење нелегитимних градоначелника на власт у северним општинама, забрану оптицаја динара и многе друге које помиње председник Вучић.
Кључни предуслов за нормализацију остаје испуњавање обавеза од стране Косовара у складу са документима које су потписали, пре свега, оснивање Заједнице српских општина, која мора да има широка извршна овлашћења, да има директне канале интеракције са Београдом и ефективне инструменте за заштиту права и интереса српског становништва АП Косово.
[МИП РФ]
