У ПС СЕ српски парламентарци избегли да гласају за антируску резолуцију

За нову резолуцију којом се осуђује Русија је гласало 87 посланика, један је био против и један уздржан
Парламентарна скупштина Савета Европе изгласала је нову антируску резолуцију.

Документ је назван “Депортације и премештање украјинске деце и других цивила у Руску Федерацију или на украјинске територије које су привремено окупиране: створити услове за њихов безбедан повратак, зауставити ове злочине и казнити починиоце”.

За резолуцију је гласало 87 посланика, један је био против и један уздржан. Званична Москва више пута је демантовала лажне вести о присилној депортацији деце наводећи да је реч о хуманитарним акцијама чији је циљ евакуација деце из зона ратних дејстава, тачније спасавање њихових живота.

Занимљиво је да међу онима који су гласали није било српских представника. Одмах се поставило питање да ли је овакав потез српске делегације први корак у новом приступу Београда у спољној политици, након што је у Комитету министара Савета Европе изгласан улазак такозваног Косова у ту организацију.

Овакво гласање било би показатељ да је Србија променила однос након потеза осталих чланица у Савету Европе који је био на штету Србије. Други разлог за негласање српске делегације могао би да буде то што је у питању резолуција у којој се руска страна оптужује за “геноцид”. Подсетимо, Русија је у Савету безбедности Уједињених нација уложила вето 2015. године приликом одлучивања о британској резолуцији о Сребреници и тако спречила да српски народ буде оптужен за геноцид.

Све то могли су бити разлози због којих српска делегација није гласала јуче, међутим, прави разлог је доста баналнији. Како РТ Балкан сазнаје, наша делегација имала је унапред купљене авионске карте за повратак у Београд. Због тога српски представници нису ни присуствовали гласању.

Међу посланицима који су гласали нема ни представника Црне Горе. Како је за РТ Балкан потврдила шефица делегације Црне Горе у Парламентарној скупштини Савета Европе Маја Вукићевић, иначе не постоје договори у вези са гласањем, пошто су сви чланови делегације из различитих политичких субјеката, а није постојао договор ни по питању ове резолуције.

“Што се мог личног става тиче, сматрам да Русија и Украјина саме треба да реше своје проблеме дипломатским путем, уз одређено непристрасно посредовање међународне заједнице”, каже Вукићевић, која је чланица Демократске народне партије, односно Демократског фронта.

[]РТ БАЛКАН