У Руском дому у Београду отворена је Друга међународна научна конференција „Геноцид словенских народа у 20. веку“, која се одржава 22-23. октобра, уз учешће научника, политичара, дипломата и јавних радника из више словенских и европских земаља.
Конференција је посвећена проучавању страдања словенских народа током 20. века, злочина почињених над њима током Другог светског рата и значаја очувања историјског памћења. Организатори скупа су Покрет за одбрану Косова и Метохије и Центар за друштвену и информациону сарадњу „Европа“, уз учешће руског часописа „Међународни живот“.
То је друго окупљање посвећено овој теми, након прве конференције одржане у Београду, Нишу и на Палама у мају 2025. године. Најављено је и објављивање зборника радова са овогодишње конференције.
Конференцију је отворио амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко, који је на почетку прочитао писмо заменика министра спољних послова Русије Михаила Галузина, у којем је истакнуто да се Министарство спољних послова Русије бави заштитом заједничких вредности словенског света. Галузин је учесницима пожелео успешан рад и занимљиве дискусије.
Након тога, Боцан-Харченко се осврнуо на значај проучавања геноцида над словенским народима, истичући да многе чињенице из Првог и Другог светског рата још нису у потпуности истражене, укључујући злочине у логорима и блокаду Лењинграда.
„Надам се да ћемо у будућности проширити хронолошке оквире ове конференције. Геноцид над Словенима траје вековима, а наставља се и у 21. веку“, рекао је Боцан-Харченко.
Он је указао и на ситуацију у Донбасу, оценивши да постоје обележја геноцида над Русима.
Посебно се осврнуо на страдање српског народа кроз историју, истичући да је он вековима био изложен притисцима и злочинима.
„Неправда је у томе што је Запад оптужио српски народ који је највише страдао да је управо он вршио геноцид“, поручио је руски амбасадор.
На крају обраћања, Боцан-Харченко је учесницима пожелео успешан рад конференције и занимљиве дискусије, нагласивши значај даљег истраживања историјских чињеница и очувања заједничких вредности словенских народа.
Отправник послова Амбасаде Републике Белорусије у Србији Павел Миронов изјавио је, обраћајући се учесницима конференције да је политика нацистичке Немачке била усмерена на уништење словенских народа и да је та намера била утврђена у нацистичким документима.
Миронов је на почетку излагања истакао да је симболично што се конференција одржава у време обележавања 82. годишњице ослобођења Београда од нацистичких окупатора, у оквиру заједничке Београдске операције Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије.
„Очигледно нам је да је политика фашистичке Немачке усмерена на уништење Словена била неспорно испланирана. Намера да се изврши геноцид била је утврђена у нацистичким нормативним документима“, истакао је Миронов.
Он је нагласио да Други светски рат и страдање становништва имају трајан значај за Белорусију, као и за друге народе и републике које су биле део Совјетског Савеза.
Говорећи о последицама нацистичке окупације Белорусије, Миронов је навео да се у тој земљи наставља истрага о геноциду над белоруским народом током Великог отаџбинског рата.
„Потврђени су налази да су размере трагичних догађаја из тог периода биле много шире него што се раније претпостављало. На пример, потврђено је деловање преко 570 логора смрти на територији Белоруске Совјетске Социјалистичке Републике, као и спровођење преко 180 великих казнених операција“, рекао је Миронов.
Он је посебно указао на размере страдања у логору Тростенец код Минска, наводећи да је тамо убијено најмање 546.000 људи.
„Посебан нагласак стављамо на то да млађа генерација буде што боље информисана о историјској истини и цени победе над нацизмом и фашизмом“, поручио је представник белоруске амбасаде.
Миронов је оценио да је одржавање оваквих конференција важно у времену када се, како је навео, појављују покушаји прекрајања историје, оправдавања и обнове нацизма.
„Истина ће увек пронаћи свој пут“, закључио је Миронов.
Након свечаног отварања, почео је радни део конференције, на којем учествују научници, јавни радници и дипломате из Србије, Републике Српске, Словеније, Црне Горе, Чешке, Словачке, Русије, Белорусије, Бугарске и Румуније.
Председавајући радног дела били су редовни професор Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду др Милош Ковић, који предаје општу историју новог века, и Едуард Попов, руководилац руског Центра за друштвену и информациону сарадњу „Европа“.
Конференција наставља рад и сутра, 23. октобра, у Руском дому у Београду.
Д.О.
