Си Ђинпинг је у Београду отворио пут Србији да се придружи Кини и Русији заједно – то је главна порука коју су саговорници Братства подвукли коментаришући утицај кинеске посете на највишем нивоу на српски економски и политички курс.
Драган Станојевић, Владимир Пребирачевић и Драгомир Анђелковић сагласни су да смо добили доказ да се и те како може појачати сарадња са не-Западом, те да се сада мора појачати и сарадња са Русијом на основу споразума који већ постоје.
Будући да је током посете Сија јавно по први пут саопштено да највећи инвеститор Србије у последње три године није ЕУ него – Кина, отпао је и аргумент да се због инвестиција не смемо превише окретати Русији и осталом не-Западу.
У том контексту посебно одзвањају речи из Заједничке изјаве председника Си Ђинпинга и Александра Вучића да две земље своје стратешко партнерство подижу на виши ниво, који је дефинисан као „заједница са заједничком будућности у новој ери“. Знајући да је Кина своју будућност везала за Русију, да ли је ово кинески начин да нам пожеле добродошлицу у БРИКС и сличне интеграције, питамо наше саговорнике, и – да ли ће резултати Сијеве европске турнеје бити тема при сусрету Сија и Путина ове недеље у Пекингу?
ДРАГАН СТАНОЈЕВИЋ: ОДНОСИ СА КИНОМ И РУСИЈОМ ДАЈУ СРБИЈИ ОЗБИЉНО МЕСТО У НОВОМ ГЛОБАЛНОМ ПОРЕТКУ
Драган Станојевић, народни посланик, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине
Посета кинеског председника има економску, али и политичку димензију која је још већа, јер показује да постоји алтернатива Европској Унији. Нама стално говоре како не постоји та алтернатива, а она постоји. У том контексту постоје и односи Србије и Руске Федерације, који би требало да буду на много већем нивоу него што су данас.
Са Кином смо потписали преко 20 споразума који отварају и наше и њихово тржиште, што показује да наша економска политика треба да буде усмерена и на другу страну, на друге државе. Кинески председник није посетио десет-петнаест држава него само три! Треба да то схватимо као озбиљну прилику за олакшавање развоја наше привреде. То подразумева и исту такву сарадњу са Руском Федерацијом, јер према мојим сазнањима имамо чак и већу перспективу реализације наше продукције на руском него на кинеском тржишту. И руско тржиште је за нас огромно, а да не говоримо о кинеском.
Дакле, ово све говори да постоји и економска и политичка алтернатива за Србију и говори да треба да се интензивира политика којом показујемо да имамо алтернативу, а не само сарадњу са ЕУ.
Хоће ли између Путина и Сија бити речи и о посетама у Европи? Цео свет схвата да је доминација Запада прошла и да се формирају нови геополитички савези. Кина, Русија и друге незападне државе у њима имају далеко већи значај него раније и било би апсолутно логично да Путин и Си о томе разговарају, јер ће они одређивати принципе тих савеза.
Сасвим је логично да се и Србија нађе на том путу и да искористи своје место у тим савезима. Бити заједно са тако великим државама има огроман значај. При томе, ми са ЕУ никад не можемо да будемо заједно, јер они нас третирају као колонију која нема права, него може да ради само оно што јој ЕУ каже. У том смислу, заједништво са Европом нема смисла, а са друге стране нам овако велике државе – Русија и Кина, нуде да будемо са њима. Пред нама се отвара нови глобални поредак у коме Србија може да заузме озбиљно место, управо због својих односа са Кином и Русијом.
ВЛАДИМИР ПРЕБИРАЧЕВИЋ: СРБИЈА МОЖЕ ДА МИРИ ИСТОК И ЗАПАД, АЛИ ЊЕН КУРС ТРЕБА УСМЕРИТИ КА ПРИЈАТЕЉИМА
Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“
Посета кинеске делегације на челу са председником Сијем има велики значај за још већи подстицај и ширење сарадње наших земаља. Посебно је важно имати у виду да у тој сарадњи нема условљавања која нису ствар пословних односа и не мора да се цео систем вредности прилагођава. У свим секторима има простора за озбиљну привредну сарадњу и стварање нових вредности а посебно уважавајући и политичку подршку коју Кина пружа нашој земљи. У том контексту треба продубљивати и сарадњу са Руском Федерацијом која се сад налази у специфичној ситуацији али са којом имамо неискоришћен а опет огроман потенцијал за сарадњу. Западне компаније су овде због услова у којима могу да праве профит који свакако односе са собом, а немамо практично адекватну политичку подршку за наше интересе на међународном, али ни на регионалном плану. Многе од тих земаља нас условљавају на разне начине, а један број њих нам практично егзистенцијално прети својим деловањем.
Србија може да буде мост који мири Исток и Запад у будућем свету који постаје мултиполаран. Курс Србије треба да се окреће према земљама које су нам пријатељске и са којима може да се гради и политичка и пословна сарадња.
ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ ЈЕ У САРАДЊИ СА РУСИЈОМ И КИНОМ – НА ЗАПАДУ НЕМА МЕСТА ЗА НАС
Драгомир Анђелковић, публициста
Русија је у акцији коју сада води, у првом плану она са Западом, али је у потпуности подржана од стране Кине. Тај сукоб није само сукоб Русије и Запада, него Кине и Русије са Западом. С тим што постоји подела улога. Кина држи економска и финансијска леђа Русији. А Русија је у првом плану у војном деловању. Тако да то што је у Србији био Си Ђинпинг и што се показало да је Кина наш главни економски инвеститор много говори о свету у коме се налазимо. Каже нам да будућност Србије може да буде само у сарадњи са Русијом и силама као што је Кина, са којима Русија руши евроатлантски поредак.
Друго је питање колико је садашња власт храбра да то до краја схвати и представи. Али, да занемаримо тај политички аспекат. Ова посета је била једна врста маркера куда треба да идемо. А то је ка Истоку, јер на Западу не да нас не желе, него за нас нема ни једног адекватног места, они нас не желе ни на један начин који је иоле задовољавајући. Ломе нас и отимају нам све што могу, од када је пао Берлински зид!
Кина је прворазредни руски партнер и савезник и јасно је да Кина позива Србију у друштво у коме се налази. А то је друштво са Русијом. Кина заједно са Русијом је авангарда промена у свету. Отуда позив Си Ђинпинга у „заједничку будућност“ свакако подразумева пут Србије ка БРИКС-у. Друга страна медаље је када ће наше политичке елите имати храбрости да крену тим путем или када ћемо ми као нација имати довољно снаге да сменимо те политичке елите и да доведемо неке нове које ће то урадити. Али, ово јесте кинески позив да Србија много озбиљније стане уз Русију и Кину заједно.
Диана Милошевић
