Угледни српски политичар, друштвени делатник и публициста Слободан Димитријевић и проректор Београдског универзитета Ратко Ристић су овогодишњи српски учесници VIII Међународног Невског форума, који се под геслом «Јединство система јавне власти, бизниса и друштва у епохи геополитичких противречности», у организацији Председничке академије управљања одржава у Санкт Петербургу 20-21. јуна 2024. БРАТСТВО доноси цео текст онлајн излагања Слободана Димитријевића првог дана форума.
Драги пријатељи, поштовани организатори и учесници Невског форума, срдачно Вас поздрављам и драго ми је и част да учествујем на овом величанственом скупу.
Историја утицаја на писменост, образовање па и манипулација у тим сферама људског функционисања потиче и на нашим просторима од давнина.
За Велесеове таблице није утврђена ни веодостојност ни да фалсификат, а не случајно оне имају за тему историју и религију старих Словена у периоду од 07. века П.Н.Е. до 09. века Н.Е. За период 07 и 09. века Н.Е. повезује се и Велика сеоба Словена и формирање њихових-наших држава. За тај период везује се и почетак примања Хришћанства, описмењивање као и многе друге „подмлађене“ неистине, а све у циљу негирања древности наших народа и њиховог историјског и културолошког наслеђа. Дакле теорија о могућем фалсификату јесте могућа, али остају питања о идеји настанка фалсификата, а оно се везује за могућу „дуплу игру“ и појачану негацију наших вредности од периода Античких Словена до негирања свих достигнућа Совјетског Савеза, а посебно у области писмености, образовања и свих научних и историјских достигнућа.
У 09. веку се наводно тек почиње да шири писменост и Хришћанство међу Словенима и грчки просветитељи Ћирило и Методије стварају писмо Глагољицу, наводно прво писмо Словена. Глагољица је вероватно не случајно личила на Грчко писмо и из ње је настало „рано“ ћирилично писмо. Дакле опште је прихваћена идеја да су Грци били ти који су описмењавали и Србе и Бугаре и Русе… Важност тога не треба додатно објашњавати. Тек улога Византије међу нашим народима је свакако јасна, као и подршка и борба за и против њеног утицаја у разним периодима наше историје.
Српски народ са поносом истиче реформу свог писма и језика коју је спровео почетком 19. века Вук С. Караџић. Наравно чињеница је да је реформу финансирао Ватикан, АустроУгарска царевина и Енглеска се не помиње у нашим школама. Поједностављење писма избацивањем слова из старословенске-старо-српске Ћирилице од којих се многа и данас налазе у руском писму, није објашњавана идејом да се кроз писмо одвојено од црквеног старословенског језика покрене покатоличавање православног српског народа и он претвори у свој антипод, а да се веза културе и писмености и историјске традиције са религијом и пореклом и све што је оличавало биће православног српства, али и руског и других братских православних народа потре и затре. Историја нам је то, нажалост на трагичан и крвав начин, потврдила у два велика рата један век касније.
- век нам је донео стварање једнобразног школског система за убрзано превазилажење неписмености. У првим деценијама тога века неписменост је износила 50%. Утицај европских држава где су се школовала српска деца- деца имућних родитеља био је огроман и трајао је током читавог 19. века и практично до избијања 2. светског рата. Они су буквално школовали будућу високо образовану српску елиту. Опасност од таквог западног утицаја схватио је српски владар Александар Карађорђевић-ујединитељ и ослободитељ јужнословенских народа и нажалост спроводитељ антисрпског југословенског пројекта-пројекта западних пројектаната. Његов покушај да се одлучно супротстави ненационалним пројектима па и учењу и образовању и утицају на високо школство са Западне стране, довео је и до његовог убиства у Марсеју.
У његово време догодио се на срећу и веома позитиван утицај руских емиграната, после Октобарске револуције. Георгије Острогорски, Николај Салтиков, Теодор Тарановски, Александар Соловјов и многи други представљали су тада за нас пожељну Византијско-Словенску школу супротстављену католичком западном утицају који је ипак после 1945. остварио доминацију на нашим просторима. Утицај германске историографије и перфидност англосаксонска разграђивали су српско национално биће кроз школство, а тиме нажалост и политику владајуће тадашње елите.
Седамдесетих година 20. века под утицајем тадашњег министра за културу из Републике Хрватске, спроведена је реформа и гашење квалитетних школа. Такозвано Усмерено образовање да онемогући будуће стварање високо квалитетних стручних кадрова. Извршена је замена мислећих људи, високо образованих, полуобразованом популацијом којом је било лако манипулисати и то у корсит западних циљева и вреднсоти које се од тада намећу. Двадесет година касније лака манипулација масама и позиционирање евроатланских недораслих службеника довело је до крвавог распада Југославије, а потом до бесмислених пљачкашких приватизација и увођења читавог народа у дужничко ропство које су практично спровели „високо образовани кадрови“ доведени са запада, каријеристи и митомани, послушници нових колонизатора.
Последице би могли сатима да набрајамо и анализирамо, поменућу само чињеницу да се број становника до данашњег дана готово преполовио и то и због новонастале демографске катастрофе и због исељавања са безперспективних простора. Сама интернационализација високог образовања у Србији је дефинитивно постала стратешки важна и од странаца постављене владајуће номенклатуре. Редовно се прихватају и потписују све западне иницијативе, мобилност у примени знања, размени студената и професорског кадра, компатибилнсот и програма и диплома и свако друго прихватање такозваних европских и савремених вредности. Поред чувене Болоњске декларације из 1999. године и чувених коминикеа и то прашког-2001, берлинског-2003, бергенског-2005, лондонског-2007, лувенског-2009, и тако даље: и тако даље постављају и данас присутне стандарде.
Србија од европске комисије добија веома високе оцене за примењивање, после Хрватске, чак највише у региону. Свест о томе да се кроз интернационализацију високог образовања уводе и интеркултуралне глобалистичке погрешне вредности је недовољно. Мултикултуралност, одрживи развој, зеленде, агенде, бесмислице о климатским променама, о обновљивим изворима енергије, о родној равнопраности, трансгендер идиотаријама, нормално су публиковане и прокламоване, наметнуте јавности и младима свакодневно. Бенефити су такозвани “рајдери“ који олакшавају полагање испита и кроз освајање бодова омогућавају дипломе без знања и на готово смешан начин. Ментори из Америке и Европе преко својих „високо образованих“ академских пулена дебилизирају омладину. Осмишљавају се изнова и изнова нови програми, све бесмисленији са новим олакшавајућим карактеристикама, оцењивање знања је описно готово са степеном „непролазно“ и „пролазно“.
Стварање потрошачког робља новог доба је будућност креираног немислећег друштва у центрима моћи сатанистичких господара живота и смрти, проектаната „златне милијарде“.
Драги пријатељи, хвала Вам на пажњи, желим Вам успешан рад и у будућности сваки просперитет у пробуђеном мултиполарном, слободном свету.
