Завршно излагање Владимира Путина на заседању проширеног колегијума Министарства одбране
После уводног излагања врховног команданта и реферата министра одбране Андреја Белоусова, Владимир Путин је дао следеће закључне напомене, које БРАТСТВО доноси у целини:
Владимир Путин: Поштовани другови!
Желео бих да се захвалим министру на детаљној анализи ситуације у Оружаним снагама и дуж линије борбеног додира.
И, као и обично, просто ћу поделити са вама неколико општих разматрања. Вероватно нећу рећи ништа посебно ново, али верујем да је ипак важно.
Желео бих да почнем од наше новије историје, од онога што се догодило, како бисмо разумели где смо и зашто смо ту где јесмо.
Већ сам много пута о томе говорио, али мислим да вреди поновити. Одмах након разбијања Совјетског Савеза, мислили смо да ћемо брзо постати чланови такозване цивилизоване породице европских народа, цивилизоване западне породице уопште. Данас се испоставља да тамо нема цивилизације, већ само потпуна деградација, али није важно. Тада се чинило да је то добро, и да ћемо постати пуноправни, равноправни део те породице. Ништа слично се није догодило, разумете ли у чему је ствар? Ништа слично; ми нисмо постали равноправни део те породице.
Не, напротив, Русију су наставили да сузбијају са свих страна, и више од тога, све јаче и јаче. Практично све у вези са Русијом се решавало са позиције силе. Тапшали су нас по рамену, позивали на разне манифестације, али Запад је своје интересе у Русији остваривао управо насилним методама, укључујући и оружаном силом.
Како? Подршка сепаратизму и тероризму је јасно демонстрирана и спровођена оружаном силом: терористе су снабдевали оружјем и новцем, пружали су им политичку и информативну подршку на свим нивоима. Уведена су и економска ограничења – то је такође насилни притисак, и још какав.
Сећам се тога веома добро. Када смо говорили: „па како то, дужни смо да штитимо нашу земљу од тероризма“, они су нам одговарали: „не, радите шта хоћете, али не смете ово, не смете оно, није вам дозвољено то, иначе нећете добити никакве кредите, иначе нећете имати никакав повлашћени третман.“ Директна примена силе и ограничења у економској сфери.
Коришћени су и деструктивни инструменти утицаја на унутрашњу политику Русије, на дестабилизацију Русије изнутра – намерно. Баш као што видимо у неким другим земљама, створени су и коришћени инструменти за дестабилизацију унутрашње политичке ситуације.
И, наравно, ништа од оног што је створено у послератном периоду више није функционисало. Све је почело веома брзо да деградира, а сва правила и Повељу УН су почели да игноришу. Догађаји у Југославији – шта је то? Где је тамо Повеља УН, примена силе? О томе смо много пута говорили, али то је чињеница: ништа од свега тога, просто су радили оно што су нашли за сходно. Ако су успели да преломе, да принуде да се нешто изгласа – одлично; ако не – није их било брига. Директно су примењивали оружану силу. И на крају крајева су растргли ту Југославију, и растргли су Србе – у разне државице су расцепкали један народ, и готово.
И на крају — сад чак и не говорим о ширењу НАТО, иако је то очигледно — нама и данас говоре: ви немате право да било кога присиљавате да решава своја безбедносна питања онако како ви желите, нити да га лишавате права да то раде онако како они желе. Ми никоме не ускраћујемо ниједно право. И ми ништа посебно ни од кога не захтевамо. Ми просто инсистирамо на испуњењу датих нам обећања. Јавно је било речено да неће бити никаквог ширења НАТО на исток. И шта? Њих није било брига, и кренули су један талас ширења за другим. Ми ништа посебно не захтевамо, понављам још једном, инсистирамо на извршењу датих обећања.
Мислим да сви у овој сали разумеју да су једна ствар били споразуми са Совјетским Савезом, а друга ствар – са савременом Русијом, када је Совјетски Савез растурен. Они су просто потпуно игнорисали све наше интересе.
Ствар је на крају дошла до државног удара у Украјини. Где је ту демократија, којом су нам пунили уши деценијама? Просто оружани удар. Да су изашли на изборе, као што сам стотину пута раније говорио, победили би на изборима; ништа им није стајало на путу; сигурно би победили. Не, једноставно су показали силу, и то је то.
А онда су почели да гуше југоисток, југоисточне регионе силом, практично су покренули рат. Нисмо ми започели рат 2022. године; то су деструктивне снаге у Украјини уз подршку Запада – у суштини, сам Запад је покренуо тај рат. Ми само покушавамо да га окончамо, да га зауставимо. У почетку смо покушали мирним средствима, преговорима у Минску, као што се сећате, а затим смо били принуђени да додамо и војну компоненту јер смо схватили да нас обмањују. И та обмана је разоткривена: без икаквог устезања, највиши званичници су јавно изјавили да нису ни намеравали да било шта спроведу, просто су направили паузу да опреме оружане снаге Украјине наоружањем и техником. Извршили су државни удар и започели борбена дејства свесно – сигуран сам да су намерно довели до рата.
Председник Трамп каже – да је он тада био председник, ништа слично се не би догодило. Можда је то тачно. Зато што је претходна администрација намерно довела ситуацију до оружаног сукоба. И мислим да је јасно зашто. Сви су сматрали да ће за кратко време разбити и растурити Русију, а „европски прасићи“ су се одмах прикључили тој работи претходне америчке администрације у нади да ће профитирати од колапса наше земље: повратити нешто изгубљено у претходним историјским периодима и покушати да се освете. Као што је сада свима постало очигледно, сви ти покушаји, сви ти деструктивни планови против Русије, потпуно су пропали, потпуно.
Русија је показала своју стабилност у економији, финансијама, унутрашњој политици и стању друштва, и, коначно, у одбрамбеној способности. Да, ми још увек имамо много питања и проблема у тој области.
Видим овде, у сали, људе који су дошли директно са фронта, са прве линије фронта, са линије борбеног додира. Они овде седе, ја их видим. И они знају да има још врло много проблема у армији, они се сваки дан са тиме суочавају.
Па ипак, наше Оружане снаге су постале потпуно другачије, потпуно другачије. И најважније што се догодило током извођења специјалне војне операције јесте да је Русија повратила статус пуног суверенитета. Русија је постала у сваком смислу суверена земља. Повратили смо тај статус, великим делом захваљујући вашем учешћу, учешћу Оружаних снага.
Наша армија је постала потпуно другачија. То се тиче командовања трупама, тактике, стратегије, тиче се опреме, као и делатности рада одбрамбено-индустријског комплекса. То се тиче стратешке компоненте: наш нуклеарни штит је савременији од нуклеарне компоненте било које званичне нуклеарне силе. Савременост је тамо колика – преко 80 одсто?
Валериј Герасимов: 92 одсто.
Владимир Путин: 92 процента модерности наших нуклеарних снага. то нема ни једна друга нуклеарна земља на свету.
Развијамо нова средства за уништење, ново оружје. То нико у свету нема, и неће скоро имати. Помињао сам то, и ми то знамо, и Авангард и Буревестник и тако даље.
И копнене снаге расту и јачају. Да, понављам, момци који су дошли са фронта знају да има много проблема, али ове трупе су потпуно другачије, и ојачане су у борбама. Нема друге такве армије на свету; просто нема.
Да, Оружане снаге Украјине пролазе кроз пакао оружаних дејстава, али, нажалост по њих, баш као што се украјинска држава распада, што се види по „златним клозетима“, тако и оружане снаге пропадају. То доказује све већи број дезертера: само кривичних поступака за дезертерство покренуто је у Украјини преко сто хиљада, а укупан број дезертера се мери стотинама хиљада. То је сигуран знак деградације.
Наше оружане снаге су у успону. Понављам, још много треба да се уради, али све ће бити урађено. И упркос томе, увек смо говорили, и хоћу и сад то да кажем, ми смо, као и раније, спремни да преговарамо и спремни да све проблеме који су се појавили последњих година решавамо мирним путем. И администрација САД је показала такву спремност; водимо са њима дијалог. Надам се да ће се исто десити и у Европи. Мало је вероватно да је то могуће са садашњим политичким елитама, али у сваком случају, то ће бити неизбежно како ми будемо даље јачали, па ако не са садашњим политичарима, онда после смене политичких елита у Европи.
Желим да вам захвалим за борбени рад у 2025. години и да изразим своју наду и увереност да ће сви задаци које земља има бити извршени.
Хвала вам много. (Аплауз.)
Све најбоље!
