– Београд треба да буде један од европских центара БРИКС-а, јер је из економских интереса место Србије у БРИКС-у и свака одговорна власт треба да има чланство Србије у тој организацији као свој циљ. Српско-руско братство је у том контексту од посебног значаја, оцењује Предраг Обрадовић, председник Друштва српско-руског пријатељства „Доситеј Обрадовић“ из Панчева.
Обрадовић је и главни уредник листа Српско-руски Глас, али и један од доносилаца Повеље српско-руског братства.
Српско-руско братство је наш приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет – то је између осталог, записано у Повељи српско-руског братства.
Обрадовић, анализира тај значај наших братских односа и апелује на појачавање нарочито економске сарадње као метода да се аутоматски смањи притисак Запада на Србију – будући да је Русија данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине. О томе како још види српско-руско братство данас, како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо, он истиче:
– Српско-руско братство је дубока културно-историјска веза, као и политичка веза која траје вековима. Српска и руска православна црква су увек биле јако блиске. Историјска подршка Русије је нама јако важна. Још од ослобађања од Турске, током Балканских ратова, а да не помињемо Први светски рат , у који је Русија ушла непотребно – само због нас, или, даље, о њиховој подршци Србији док смо трпели притисак Запада и западног утицаја.
О културно-језичким сличностима се мора рећи да су нам језици јако блиски и имамо пуно додирних тачака.
О политичкој и економској сарадњи бих рекао да економска сарадња није довољно напредовала, а мислим да се у сектору енергетике могло више. Руси желе да имају простора, наравно, и у другим секторима, али наше власти то нису дозвољавале. Тиме су дозвољавале огроман утицај Запада, као полугу коју Запад користи за уцењивање сваке наше власти.
Кад је реч о нашој традицији, у српском друштву је огромна подршка руском народу. То се види и сад у специјалној војној операцији. Подршка је огромна вековима, и то до те мере да смо после Другог светског рата, због подршке руском народу, основали посебан вид казне – да не кажем затвора – Голи оток, за оне који изражавају љубав према другом народу. То је јединствени случај у свету, да ако гајиш љубав за неки други народ – идеш у затвор.
И, нешто што је исто тако неоспорно: ми смо овде у Србији имали срећу да је Александар Конузин био амбасадор, и кад је одлазио, десио се јединствени случај у свету – да се народ скупио и изашао да испрати са функције опуномоћеног амбасадора! Изашло је двеста људи пред амбасаду да га испрати назад у Москву, а то посебно говори о јединственој братској вези између два народа.
Братство између нас је посебно важно у контексту БРИКС-а, али не у смислу да је то наш пут из емоционалног разлога- већ је БРИКС наш директни економски интерес. Србија има огроман економски интерес да буде део Евроазијског савеза и економске групације која се зове БРИКС. БРИКС чине економски најмоћније државе на свету. И БРИКС је будућност света. То је начин повезивања у коме нико никога не условљава, не притиска и не третира као колонију. То у економским односима у свету још нисмо имали и не постоји ни једна друга слична асоцијација, јер у свакој досадашњој велики притискају и гутају мале као колоније. БРИКС је нешто скроз супротно томе. И БРИКС није нешто ка чему „треба да тежимо“, него је БРИКС оно што свака одговорна власт мора да има као обавезу – обавезу да нашу држави прикључи БРИКС-у и да направи нови искорак Србије ка земљама Азије и слободног света.
То би нас истовремено аутоматски окренуло, односно заштитило, од западног притиска и уцена.
Али, у нашем положају у БРИКС-у има и једна специфичност: ми треба да будемо спона између БРИКС-а и ЕУ, и да Европа, убудуће, преко Србије остварује своје интересе у земљама БРИКС. Ми ћемо ту сигурно бити много хуманији и ефикаснији него што то сада Европа ради нама када нам прави контакте са разним монетарним фондовима и светским финансијским организацијама. Београд би, дакле, требало да буде један од европских центара БРИКС-а.
Д. М.
