Олег Морозов: Политички пејзаж Европе ће се ускоро променити у складу са ставовима Вучића, Фица и Орбана

Олег Викторович Морозов, председник Комитета за контролу Државне думе, члан Бироа Врховног савета странке Јединствена Русија, доктор филозофије, један је од главних идеолога странке. За „Политику” каже да су наставак преговора Русије и Украјине и телефонски разговор Путин–Трамп изузетно позитивни догађаји. Сматра да је кључ мира престанак ширења НАТО-а на исток. И посебно апострофира: Сасвим је јасно да неће бити једноставно и могуће одржати ситуацију у Европи у оквирима старог светског поретка. Ток историје се не може зауставити.

Разговор српског председника Александра Вучића и руског шефа државе Владимира Путина у Москви оценио је на следећи начин: „Разговори председника Путина и Вучића у Кремљу означили су важну етапу у развоју руско-српских односа. А шта је показао разговор Путина и Трампа? Трамп је коначно заузео уравнотежен став према решавању украјинске кризе.

 

Како бисте оценили наставак преговора Русије и Украјине у Истанбулу, као и телефонски разговор између Путина и Трампа?

Наравно, преговори у Истанбулу и телефонски разговор између Путина и Трампа су повезани и изузетно позитивни догађаји. Они су подстакли активну потрагу за начинима мирног, дипломатског решења украјинске кризе. Друга ствар је што је пут до мира прилично дуг. Најважнији резултат разговора председника Русије и Сједињених Држава јесте да је Трамп коначно заузео уравнотежени став у решавању украјинске кризе, није исказао антируски став, не врши притисак на Москву у корист Кијева, одбио је да користи нове инструменте санкција и тиме оставио отворен пут за дипломатско решење. Трамп не жели да Бајденов рат претвори у свој рат. Он жели брзи крај и спреман је да помогне у томе.

Који су кључни фактори за постизање мира у Украјини?

Кључни фактори за постизање мира у Украјини су апсолутно јасни – то је отклањање коренитих узрока овог трагичног сукоба. Нема даљег ширења НАТО-а на исток. Неутрални и ванблоковски статус Украјине. То значи, посебно, да не би требало да Украјина има војни потенцијал који би могао да представља претњу Русији. И не би требало да постоји неонацистичка идеологија ни у култури, ни у политици. Вратити сва права канонске цркве. Зауставите дискриминацију Руса, руског језика и канонске Православне цркве. Па, и признати право Русије на најмање пет историјских територија које су постале њен део. Ако се ови услови прихвате, између Русије и Украјине биће мир вековима, штавише, Русија ће бити гарант безбедности Украјине и братског украјинског народа.

Да ли је почео отворенији процес преговора о новом светском поретку?

Идеја новог светског поретка је релевантна и налази се на столу свих актера. Свима је сасвим јасно да стари светски поредак не функционише, да настаје нови. По мом мишљењу, чак и Американци то разумеју. Европљани то најтеже прихватају, а бриселска евробирократија, држећи се застарелих метода, покушава да што дуже сачува његове остатке. Сасвим је јасно да неће бити једноставно и могуће одржати ситуацију у Европи у оквирима старог светског поретка. Ток историје се не може зауставити. Председник Трамп и трампизам као идеологија су управо гласан сигнал свим земљама о одласку старог светског поретка. Америка ће покушати да одржи своју улогу важног светског лидера, али без круте, искључиве хегемоније. Сада је важно да се Трамп покаже у новом својству – да изврши одлучан притисак на Кијев, да га убеди да оконча украјинску кризу. А затим регулисати односе између САД и Пекинга, САД и Русије. Након овога можемо заједно радити на моделу светског поретка који ће одговарати већини стварних утицајних играча, укључујући, пре свега, САД, Русију, Кину и Европу иако је сада прилично тешко говорити о Европи као јединственом организму. Па, јасно је да ће сви остали играчи постепено бити укључени у овај процес светског поретка: Балкан, афричке земље и нове растуће економије азијског континента. Могло би се рећи да се у ваздуху осећа мирис овог новог светског поретка, али то је далеко од завршене структуре.

Стаљин, Рузвелт и Черчил су то урадили тајно. Зашто је сада све јавно, да ли то отежава дипломатски рад или му у неком историјском тренутку помаже?

Тајна дипломатија као у стара времена, данас више није могућа по дефиницији. Свет се променио, информационе технологије и интернет су онемогућили да се и један телефонски позив, онлајн порука или састанак, па чак и једно полетање авиона, држи у тајности. Али земље с дугом традицијом озбиљне дипломатије и даље знају како да чувају најважније тајне које се тичу комуникације на високом нивоу. На пример, разговор између Путина и Трампа трајао је више од два сата, али оно што нам је речено о садржају разговора стало је у 10 минута. Јасно је да су председници разговарали о широком спектру осетљивих питања која, из различитих разлога, још нису предмет јавног објављивања.

Стална спремност појединих политичара да се појављују испред ТВ камера, на друштвеним мрежама, да граде емоционалну тензију, доказ је непрофесионализма или покушаја манипулације информацијама која омета дипломатију.

Како оцењујете недавно понашање украјинског председника Володимира Зеленског, као и садашњих лидера земаља које су биле бивши савезници СССР-а у Другом светском рату, Велике Британије и Француске? А такође и Немачке, која им се придружила? Зашто желе да се рат настави када Русија и САД изгледа желе мир?

Француска и Велика Британија су биле савезнице СССР-а у Другом светском рату. Време је да се поново пажљиво прочита историја овог епохалног сукоба. Француску је потом поразила Хитлерова војска за четрдесетак дана. Британију је од пораза спасао само њен острвски положај. Упркос свим идеолошким противречностима с тадашњим СССР-ом, Француска и Британија су успеле да се уједине с Москвом у борби против заједничког непријатеља.

А затим, потребно је било заједно с Москвом изградити „јалтски систем” међународне безбедности. Зашто су данашње западне елите неспособне за такав посао? Ово је могло бити урађено пре војног сукоба у Украјини, тада не би ни почео рат. На почетку сукоба у пролеће 2022. године борбе су могле бити заустављене. Све је могло бити спречено пре почетка војног сукоба. И, сада је пут отворен. Али Велика Британија и Француска, а сада и Немачка под новим канцеларом, покушавају да воде рат у којем немају никакве шансе да било шта добију. Какав резултат очекују користећи језик политичког притиска, санкција и уцена против Русије, допуњујући режим Зеленског оружјем и новцем? Ово је занимљиво питање. Војни пораз Русије? То је немогуће. Да ли да натерају Русију да се повуче с територија које је уврстила у свој устав? Никад! Руска економија се прилагодила свим санкцијама. Подршка председнику Путину у земљи је недвосмислена. Исто се не може рећи за оне који покушавају да изврше притисак на њега. Реалност ће приморати западноевропске лидере да ступе у дијалог и сарадњу с Москвом.

Како видите симболику овогодишњег славља Дана победе у контексту све израженијих тежњи ка мултиполарном свету, посебно у светлу прошлогодишњег самита БРИКС-а у Казању, који је дао нови подстицај глобалним политичким трендовима? Можемо ли говорити о „новој Јалти”?

Већина човечанства је спремна за почетак изградње новог светског поретка у Европи стварањем система безбедности сличног „новој Јалти”. Али пошто главним земљама Европе и даље владају старе елите, оне висе као тег на ногама човечанства. Докле год се ово наставља, докле год не дође до промене елита у Европи, не видим „нову Јалту” у практичном смислу.

Осамдесета годишњица победе у рату против Хитлеровог нацизма, свакако, показала је стварни однос снага и преференција у савременом човечанству. Москва је окупила земље које расту, јачају и крећу се узлазном путањом. У многим аспектима они су већ испред Старог света и у наредним годинама ће постати авангарда глобалног развоја. За оне који су се ујединили у Москви овог маја, резултати Другог светског рата не могу се ревидирати. И нацизам, поражен у том рату, не подлеже никаквој „рехабилитацији”, ни у једној националној верзији, ни под којим изговором.

Ова платформа остаје непоколебива. И било нам је веома важно да на Црвеном тргу видимо два храбра лидера европских земаља – премијера Словачке Роберта Фица и председника Србије Александра Вучића. Такве чињенице остају у историји и у сећању народа читаву једну епоху.

Какви су ваши утисци о разговорима између председника Путина и председника Вучића у Москви?

Разговори председника Путина и Вучића у Кремљу означили су важну етапу у развоју руско-српских односа. Москва је у потпуности ценила чињеницу да је Вучић не само дошао у Русију на свети дан за њу већ је и дао симболичну изјаву на Црвеном тргу. То је био његов фундаментални – политички и морални – изазов круговима старе евробирократије која себи дозвољава груби диктат у односу на лидере суверених држава. И он покушава по сваку цену да одржи земље Европе у јединственом антируском фронту. Неће успети.

Александар Вучић, Роберт Фицо и Виктор Орбан одбацују диктат „бриселског политбироа”, који у својој бесциљности иде даље од совјетских модела. И ослањају се на подршку милиона својих бирача у овом независном, истински проевропском курсу. Готово све европске земље имају странке и политичаре са сличним ставовима. То значи да ће се политички пејзаж Европе ускоро толико променити да ће ставови Вучића, Фица и Орбана постати став већине земаља.

Жељко Шајн

[ПОЛИТИКА]