У Београду је, у великој МТС дворани, свечано одржана велика оснивачка скупштина огранка Руског историјског друштва у Србији, што представља значајан корак у јачању културних, образовних и историјских веза између два братска народа. На челу Савета српског огранка именован је ранији потпредседник Владе Србије и директор БИА Александар Вулин, чије је именовање поздрављено као симбол континуитета српско-руског пријатељства.
Свечаност је окупила више од хиљаду учесника, међу којима су били високи представници двеју држава — заменик министра науке и високог образовања Русије и копредседник Руског историјског друштва Константин Могилевски, руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко, патријарх српски Порфирије и потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић, а присутне је преко видео линка поздравио председник Руског историјског друштва и директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин.
Сала је била испуњена до последњег места, што је посведочило дубоко осећање блискости два народа које траје вековима, без обзира на историјске буре и политичке ветрове.
Свечаност је почела интонирањем химни Русије, Републике Српске и Србије и одавањем поште минутом ћутања недавно преминулом генералу Небојши Павковићу, а међу присутнима су биле бројне личности из политичког, верског и друштвеног живота Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Братство у историји и духу
Обраћајући се присутнима, Константин Могилевски је истакао да српски и руски народ деле не само прошлост већ и духовни темељ који се преноси кроз генерације.
„Овде смо да потврдимо оно што осећамо у срцу, вековну блискост и пријатељство наших народа. Ово није само формално оснивање једне институције, већ чин који потврђује завет наших предака“, поручио је Могилевски.
Он је нагласио да огранак Руског историјског друштва у Србији има задатак да окупи водеће српске и руске научне, архивске и музејске установе, да подстакне заједничка истраживања и да створи заједничку платформу за очување историјске истине. Према његовим речима, циљ је да се не гради само институционална сарадња, већ и „руско-српско историјско друштво“ у пуном смислу те речи.
Међу приоритетима новог огранка биће истраживање вековних веза Србије и Русије, сарадња архива и музеја, организовање изложби, академских конференција и образовних програма посвећених заједничкој прошлости два народа.
Руски амбасадор Александар Боцан-Харченко поручио је да је ово још један доказ да се, без обзира на политичке притиске, руско-српско пријатељство наставља делима, а не речима.
“Један од најважнијих задатака Русије и Србије је јачање суверенитета, независности народа и наших држава. А без познавања своје историје, нема ни суверенитета ни будућности”, истакао је Боцан-Харченко.
Поруке из Москве
Директор Спољне обавештајне службе Русије и председник Руског историјског друштва Сергеј Наришкин посебно је нагласио поштовање које Москва има према позицији Србије у савременом политичком контексту.
„У Русији се високо цени независни курс који води званични Београд, и то упркос огромним притисцима који долазе из Брисела. Ми знамо колико је то тешко, али управо у таквим тренуцима се показује доследност и достојанство“, поручио је Наришкин.
„Наши народи су заједно победили у борби за независност Србије од османског јарма, заједно су издржали тешка искушења двају светских ратова, а на крају 20. века истовремено доживели распад својих држава, праћен крвавим сукобима.“ – истакао је он.
Он је додао да је оснивање овог огранка још једна потврда да култура и историја остају поље у којем Русија и Србија делују у духу узајамног поштовања и подршке. Наришкин је подсетио и да је Руско историјско друштво настало као институција која чува сећање на заједничке победе, страдања и подвиге народа који деле исту духовну осовину, православље и веру у правду.
„Уверен сам да ће стварање такве платформе подићи сарадњу између руских и српских историчара на квалитативно нови ниво и ојачати научне и културне везе између наших земаља.“ – закључио је Наришкин.
Вулин: Одрицање од Русије значи одрицање од Србије
У свом обраћању, Александар Вулин је говорио са снажним емотивним набојем, истичући да су Русија и Србија нераздвојиви у својој историјској судбини.
„Одрицање од Русије у политици Србије било би одрицање од саме Србије, од њених интереса и постојања“, поручио је Вулин, изазвавши дуг аплауз присутних.
Он је додао: „Да Русија није издржала све ударце кроз векове, мислите ли да би постојала савремена Србија какву данас познајемо? Ако Русија не победи и не сачува се као јединствена држава-победник, можемо ли очекивати да ће Србија опстати као држава која стоји усправно и која верује у своју победу?“
“Историја нас учи да тамо где су Срби и Руси тамо је правда, ако не знате где је правда и где је победа потражите где су Срби и Руси и наћи ћете и правду и истину и победу”, поручио је Вулин.
Вулин је нагласио да је огранак Руског историјског друштва у Србији место окупљања свих који виде Србију као слободну, самосталну и достојанствену земљу, земљу која, без ограничења, ради на очувању мира и историјске истине, као и на идеји „српског света“.
“Ми у Руском историјском друштву као свој први задатак узимамо борбу против сваке ревизије историје и очување историјске истине о српском и руском народу”, нагласио је Вулин.
Он је истакао и да Русија нема право да одустане од борбе за Србију. “Знам да Русија нема право да Србију препусти Западу, да нема права да престане да се бори за Србију јер престане ли Русија да се бори за Србију престаће да се бори за саму себе.”
„Србија ће увек бити истински савезник Русије, јер делимо исте вредности — веру у суверенитет, слободу и правду“, нагласио је он.
Духовност и историја спојиле народе
Сви говори на свечаности су истицали важност културне и духовне сарадње Србије и Русије. Уместо политичких декларација, тон је био свечан и продуховљен, у духу обнове историјског памћења и учвршћивања међусобног поштовања.
На самом почетку, Патријарх Порфирије је благословио оснивање огранка и подсетио да су српски и руски народ вековима стајали један уз другог у тренуцима искушења и победа, а данас смо окупљени да потврдимо и запечатимо завет предака.
“У времену страшног историјског ревизионизма, чега смо свесни и сви сведоци, када чињенице напросто бивају занемарене, а интерпретације које су често тумачења у складу са самоличним, појединачним интересима, када су те интерпретације пресудне, чини нам се кључна иницијатива оснивање овакве установе каква је Руско историјско друштво у Србији”, рекао је патријарх.
Митрополит бачки Иринеј поручио је да је Руско историјско друштво место “посвећено изучавању и популаризовању историје наших братских народа и наших сестринских цркава.”
Историчар и један од оснивача Руског историјског друштва у Србији, проф. др Александар Раковић резимирао последње деценије српско-руских односа, које је обележио десетогодишњи српски отпор западној агресији и подсетио је да се од почетка Специјалне војне операције, на Србију врши притисак да уведе санкције Русији и поручио да се то неће догодити.
“Западне санкције уопште не утичу на нас”, рекао је и подсетио да национални авио-превозник Ер Србија и даље лети за Русију, да наши клубови играју са руским и да руски уметници гостују у Србији.
Према најавама, огранак Руског историјског друштва у Србији већ припрема прве заједничке пројекте. Биће организовани истраживачки програми, архивска истраживања, изложбе посвећене српско-руским односима и издавачки подухвати који ће приближити заједничку историју широј јавности.
Велика оснивачка скупштина Руског историјског друштва у Србији није била само институционални чин, већ симболичка свечаност која потврђује трајну блискост два народа. У времену глобалних превирања, овај догађај показује да Србија и Русија и даље граде односе на темељу духовности, историје и међусобног поверења.
У време глобалних подела, Београд је данас показао да постоје вредности које не подлежу променама, а то је вековно братство Србије и Русије.
Душан Опачић
