БРАТСТВО доноси цео текст говора који је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров одржао у општој политичкој дебати 80. заседања Генералне скупштине УНм у Њујорку 27. септембра 2025. године:
Поштовани господине председавајући,
Поштоване даме и господо,
Пре осамдесет година завршен је најстрашнији рат у људској историји: више од 70 милиона људи су постали жртве ратних дејстава, глади и болести. Године 1945, ток светске историје је заувек промењен. Тријумф над немачким нацизмом, под чијом се заставом окупио већи део Европе, и јапанским милитаризмом, отворио је пут ка миру, обнови и просперитету.
Ове године, прославе су одржане у Москви и Пекингу поводом празника 9. маја и 3. септембра, у част Победе у Великом отаџбинском рату и Другом светском рату. Свет је био сведок великих војних парада у знак сећања на одлучујући допринос народа СССР-а победи над нацистичком Немачком и посебну улогу народа Кине у победи над милитаристичким Јапаном. Свето поштујемо успомену на наше братство по оружју са свим нашим савезницима који су тада стали на страну истине у борби против сила зла.
Један од трајних резултата тог рата било је стварање Уједињених нација. Принципи њихове Повеље, које су усагласили оснивачи наше Организације, и даље служе као светионик међународне сарадње. Они оваплоћују вековно искуство коегзистенције држава и у потпуности задржавају своју релевантност у епохи мултиполарности. Ствар је само у томе да се све државе чланице, без изузетка, придржавају ових принципа – у њиховој целини, потпуности и узајамној повезаности.
У пракси, ипак, ствари изгледају другачије. Распрострањена, груба кршења принципа суверене једнакости држава поткопавају саму веру у правду и доводе до криза и сукоба. Корен проблема лежи у непрестаним покушајима да се свет подели на „своје“ и „туђе“, на „демократије“ и „аутократије“, на „цветајућу башту“ и „џунглу“, на оне „за столом“ и оне „на менију“. На изабране, којима је све дозвољено, и остале, који су обавезни да служе интересима „златне милијарде“. Залажемо се за безусловно поштовање принципа једнакости: он гарантује да ће све земље моћи да заузму своје достојно место у глобалном поретку – независно од њихове војне моћи, броја становника, величине територије и економије.
Принцип неупотребе силе или претње силом је такође више пута кршен од стране Запада. У трагедије су претворени НАТО бомбардовање Југославије, инвазија коалиције предвођене САД на Ирак и НАТО операција смене режима у Либији. Данас, незаконита употреба силе од стране Израела против Палестинаца и агресивне акције против Ирана, Катара, Јемена, Либана, Сирије и Ирака прете да детонирају цео Блиски Исток.
Русија је оштро осудила напад бојовника Хамаса на израелске цивиле 7. октобра 2023. Међутим, нема оправдања за брутално убијање палестинских цивила, нити за терористичке нападе. Нема оправдања за колективно кажњавање Палестинаца у Појасу Газе, где палестинска деца умиру од бомбардовања и глади, болнице и школе се уништавају, а стотине хиљада људи остају без крова над главом. Нема оправдања за планове за анексију Западне обале. Ми фактички имамо посла са покушајем својеврсног преврата са циљем да се сахране одлуке УН о стварању палестинске државе. Недавно је неколико западних влада објавило признање државе Палестине. Штавише, то су најавиле пре неколико месеци. Поставља се питање: зашто су тако дуго чекале? Очигледно су се надале да ускоро, до састанка Генералне скупштине УН, неће имати шта или кога да признају. Ситуација захтева хитну акцију како би се спречио такав сценарио, за шта су се чврсто заложили учесници Међународне конференције на високом нивоу о мирном решавању палестинског питања и спровођењу решења о две државе.
Заслужују осуду удари на иранске објекте, који се налазе под гаранцијама ИАЕА, а затим и на престоницу Катара док су тамо трајали преговори са Хамасом, уз учешће и америчких посредника.
Јуче је Запад у Савету безбедности одбацио рационалан предлог Кине и Русије да се продужи споразум из 2015. о иранском нуклеарном програму како би се дало времена за дипломатију. То је дефинитивно разобличило западну политику саботирања потраге за конструктивним решењима у Савету безбедности УН и његову тежњу да од Техерана добије једностране уступке путем уцене и притиска. Сматрамо такву политику неприхватљивом, а све западне манипулације ради обнављања санкција УН против Ирана, као и саме те санкције, незаконитим.
Запад такође није навикао да се придржава принципа немешања у унутрашње послове. „Обојене револуције“ су постале тужан феномен нашег времена, а незаконите једностране санкције су одавно постале главно оруђе западне дипломатије. Какви год изговори да се користе за њихово оправдавање, суштина таквих санкција је иста: сузбијање и застрашивање конкурената у светској економији и политици.
Русија се, заједно са апсолутном већином чланица УН, залаже за тренутно и безусловно укидање трговинског ембарга против Кубе, који је на снази више од 60 година, и њено уклањање са озлоглашеног списка држава-спонзора тероризма. Изражавамо солидарност са народом Венецуеле суоченим са спољним санкционим притиском и претњама. Залажемо се за очување Латинске Америке и Кариба као зоне мира и сарадње.
Вапијући је пример подривања суверенитета и грубог мешања у унутрашње ствари су акције Запада на Балкану, где се гази и такав принцип Повеље, као што је обавеза свих чланица УН да поштују одлуке Савета безбедности. Једнострано признање „независности“ Косова, кршећи Резолуцију 1244, у суштини је постало атентат на државно устројство Србије. Сада је Запад заузео разбијања државности Босне и Херцеговине, саботирајући Дејтонски мировни споразум. И на Косову и у Босни, покренут је напад на виталне интересе српског народа, укључујући исконска права српског православља.
Исто тако, кијевски режим, који је освојио власт као резултат антиуставног државног удара организованог од стране Запада 2014. године, заузео је курс ликвидације канонске Украјинске православне цркве и законског искорењивања руског језика у свим сферама – образовању, култури и медијима. Украјина је једина земља на свету која је законом забранила употребу матерњег језика скоро половине свог становништва. Арапски није забрањен у Израелу, а хебрејски није забрањен у арапским земљама и Ирану. Руски је, међутим, забрањен у Украјини. Дозволите ми да вас подсетим да Члан 1 Повеље УН предвиђа обавезу „поштовања људских права и основних слобода свих, без разлике у погледу расе, пола, језика или вероисповести“.
Европа о томе ћути, опседнута утопијским циљем да нанесе „стратешки пораз“ Русији. У том циљу, кијевском режиму је дозвољено све, укључујући терористичке нападе на политичаре и новинаре, тортуру и вансудске егзекуције, неселективна бомбардовања цивилних објеката и неразумне диверзије против нуклеарних електрана.
Русија је, како је председник Владимир Путин више пута нагласио, била и остаје отворена од самог почетка за преговоре о решавању основних узрока сукоба. Безбедност Русије и њени витални интереси морају бити поуздано гарантовани. Права Руса и рускогговорећих људи на територијама које су остале под контролом кијевског режима, морају бити у потпуности обновљена. На тој основи смо спремни да разговарамо и о гаранцијама безбедности за Украјину.
До сада, ни Кијев ни његови европски спонзори изгледа не разумеју озбиљност ситуације нити су спремни да поштено преговарају. Северноатлантска алијанса наставља експанзију све до наших граница – супротно уверавањима датим совјетским лидерима да неће напредовати „ни центиметар“ на Исток. То је супротно обавезама које су чланице НАТО-а преузеле у ОЕБС-у да ће подржати принцип недељивости безбедности, да неће јачати сопствену безбедност на рачун безбедности других и да неће претендовати на доминацију.
Више пута смо предлагали престоницама НАТО-а да поштују своје обавезе и да се договоримо о правно обавезујућим безбедносним гаранцијама. Наши предлози и из 2008. и каснији – из децембра 2021. – игнорисани су и настављају да се игноришу до данас. Штавише, све се више чују претње употребом силе против Русије, која је оптужена да практично планира напад на НАТО и Европску унију. Председник Владимир Путин је више пута оповргао такве провокације. Русија никада није имала, нити има, такве намере. Међутим, свака агресија против моје земље ће добити одлучни отпор. У то не би требало да буде сумње међу онима у НАТО-у и ЕУ који не само да убеђују своје бираче у неизбежност рата са Русијом и терају их да стежу каиш, већ и отворено изјављују о припремама за напад на нашу Калињинградску област и друге руске територије.
Полажемо одређене наде у наставак руско-америчког дијалога, посебно после самита на Аљасци. У приступима актуелне америчке администрације видимо жељу не само да се олакша потрага за реалним решењима за украјинску кризу, већ и жељу да се развије прагматична сарадња без заузимања идеолошког става.
Русија и САД сносе посебну одговорност за стање ствари у свету, за избегавање ризика, који би могли да гурну човечанство у нови рат. Нова иницијатива Руске Федерације, коју је руски председник Владимир Путин изнео 22. септембра, има за циљ да допринесе одржавању стратешке стабилности. Њоме Русија изражава спремност да се придржава централних квантитативних ограничења по СТАРТ споразуму годину дана након његовог истека – до 5. фебруара 2026. године, под условом да САД делују аналогно и не предузимају кораке који крше постојећи баланс потенцијала одвраћања. Верујемо да ће спровођење нашег предлога створити услове неопходне за избегавање трке у стратешком наоружању, одржавање прихватљивог нивоа предвидљивости у сфери нуклеарних ракета и побољшање укупне атмосфере у руско-америчким односима.
Колеге,
У децембру ове године обележићемо 65. годишњицу усвајања, од стране Генералне скупштине, Декларације о давању независности колонијалним земљама и народима. Процес деколонизације, уз водећу улогу Совјетског Савеза, био је директна последица остваривања права народа на самоопредељење. Народи Африке и Азије одбили су да живе под јармом колонизатора — исто тако, као што су, после државног удара у Украјини 2014. године, Крим, Донбас и Новорусија одбили да се потчине неонацистичком режиму у Кијеву, који је незаконито дошао на власт, и који не само да није заступао интересе њиховог становништва, већ је и покренуо рат против њих. У оба случаја, остварен је принцип утврђен у Декларацији о независности из 1776. године, а касније потврђен од стране многих америчких председника: „Владе црпе свој легитимитет (just) из сагласности оних којима владају (consent of the governed)“. Ни колонизатори ни кијевски режим нису имали никакву сагласност народа којима су покушавали да владају. Тај принцип је једногласно потврђен у Декларацији УН из 1970. године, у којој је експлицитно речено: „Сви морају поштовати територијални интегритет оних земаља чије владе представљају цео народ, који живи на тој територији“.
Данас, Африка и цео Глобални Југ доживљавају ново буђење, тражећи пуну независност, и УН не смеју остати по страни. У децембру 2024. године, Генерална скупштина је усвојила резолуцију „Искорењивање колонијализма у свим његовим формама и манифестацијама“. Позивамо да се као следећи корак, 14. децембар прогласи Међународним даном борбе против колонијализма. Поздрављамо улогу Групе пријатеља у одбрани Повеље УН у консолидацији напора за супротстављање неоколонијалним и другим дискриминаторским праксама у односу на Светску већину и позивамо све независне државе да се придруже тој групи.
Постојећи однос снага у свету се кардинално се разликује од оног који је постојао пре 80 година. Процес деколонизације и други велики потреси променили су политичку карту планете. Светска већина гласно истиче своја права. Посебну улогу играју ШОС и БРИКС, као механизми за усаглашавање интереса земаља Глобалног Југа и Истока. Јача утицај Афричке уније, СЕЛАК-а и других регионалних асоцијација.
Те нове реалности засад нису нашле адекватан одраз у институционалном систему наше Организације. Посебно важно је питање реформе Савета безбедности. Русија се залаже за његову демократизацију искључиво преко повећања заступљености Азије, Африке и Латинске Америке. Подржавамо кандидатуре Бразила и Индије за стално чланство у Савету, уз истовремено исправљање историјске неправде према Африци на начин, који би усагласиле саме земље тог континента.
Недавно је Генерални секретар Антонио Гутереш предложио свеобухватну реформу УН. Нисмо против отворене дискусије о тој иницијативи. Оријентир треба да буде повратак УН основним принципима, утврђеним у њиховој Повељи, које Запад годинама настоји да замени својим „поретком заснованим на правилима“. Важно је да се рад обавља транспарентно, уз учешће и узимајући у обзир интересе свих држава чланица. Позивамо Генералног секретара и све сараднике Секретаријата да се строго придржавају принципа непристрасности и једнаке дистанце у складу са чланом 100 Повеље. Не смемо дозволити покушаје „дворског пуча“ у Секретаријату или његову приватизацију од стране мале групе земаља. Састав Секретаријата мора одражавати нове реалности и осигурати праведну заступљеност земаља Светске већине. Рачунамо на конструктивну дискусију о питањима развоја Организације на специјалној седници Савета безбедности, коју Русија, као председавајући, планира да организује на Дан УН, 24. октобра.
Реформа УН је само део сложеног задатка трансформације целокупног система глобалног управљања, укључујући истинску демократизацију ММФ-а, Светске банке и СТО, сразмерно тежини и улози Глобалног Југа и Истока у светској економији, трговини и финансијама.
У дискусијама о глобалној реформи, не смемо игнорисати чињеницу да се ситуација у сфери међународне безбедности погоршава. О разлозима сам већ говорио. Главни је жеља да се очува хегемонија помоћу војне силе. У конфронтационе шеме се увлачи све више земаља и региона. НАТО-у је већ тесно у Европи, и он продире у Тихи океан, Јужно кинеско море и Тајвански мореуз, поткопавајући универзалне механизме АСЕАН-а и представљајући претњу не само Кини и Русији, већ и другим земљама региона. Ту нову етапу експанзије руководство НАТО-а правда „недељивошћу безбедности евроатлантског и индо-пацифичког региона“ и под тим слоганом покушава да војно опколи целу Евроазију.
Русија и њени истомишљеници предлажу конструктивну алтернативу том опасном курсу: изградњу архитектуре једнаке и недељиве безбедности у Евроазији не за чланице НАТО-а и њихове савезнике, већ за све без изузетка земље и удружења на континенту, укључујући ШОС, ЗНД, АSEAN, ЕАЕС, ОДКБ, GCC и друге. Са тим циљем, Белорусија и Русија, као партнери у Савезној држави, предлажу развој Евроазијске Повеље о разноликости и мултиполарности у 21. веку. Истински панконтинентални процес је неизбежан након што је понашање Запада обесмислило евроатлантски модел безбедности са ослонцем на НАТО, ЕУ и ОЕБС. Не видимо перспективе за идеју обнављања тог модела у Европи у његовом ранијем облику, о чему су почели да размишљају у неким европским престоницама.
Када говоримо о будућности, не смемо заборавити лекције прошлости, посебно у ситуацији када нацизам поново диже главу у Европи, а милитаризација добија на замаху – под истим антируским слоганима.
Ово је још алармантније с обзиром на то да бројни политичари који су се нашли на власти у Бриселу и неким престоницама ЕУ и НАТО озбиљно почињу да разматрају Трећи светски рат као вероватни сценарио. Те особе подривају све напоре за проналажење праведне равнотеже интереса свих чланова међународне заједнице, покушавајући да наметну своје једностране приступе осталима, грубо кршећи кључни захтев Повеље – поштовање суверене једнакости држава. Управо та једнакост је темељ објективно настајуће мултиполарности. Русија не заговара револуцију ни против кога. Наша земља је више патила од револуција него други. Једноставно позивамо државе чланице и руководство Секретаријата да се строго придржавају свих принципа Повеље УН без двоструких стандарда. Само тада наслеђе оснивача УН неће бити протраћено.
Хвала на пажњи.
