Министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров, који је и први на листи партије „Јединствена Русија“ на изборима за Државну Думу, који ће се одржати 18-20. септембра 2026, дао је данас интервју државној ТВ компанији ВГТРК. БРАТСТВО преноси овај интервју у целини:
У јапанској војној доктрини Русија је названа главном претњом. Како то можете да прокоментаришете и да ли је то било могуће под Шинзо Абеом?
Шинзо Абе је био апсолутно коректан политичар који је разумео: националне интересе је немогуће обезбедити без интеракције са Руском Федерацијом. Они који су га наследили верују да ове интересе треба обезбедити заједно са Сједињеним Државама покретањем милитаризације Јапана.
На манифестацијама АСЕАН-а са партнерима на Филипинима, јапански министар је после тих догађаја изјавио да смо размотрили билатералне односе са Лавровом, као и регионалну ситуацију. Био сам запањен јер се то догађало током свечаног банкета, када је постојао дугачак сто за којим су сви министри седели. И одједном ме неко отпозади додирне по рамену. Окрећем се-стоји наш јапански колега и каже колико му је драго што ме види, како је то добро… Ја чак нисам успео ни да устанем. Руковали смо се и он је отишао на своје место. И то се, значи, зове “размотрили билатерална и регионална питања”.
Било је недавно информација, долазила је нека јапанска делегација бизнисмена. Они су отворено рекли да имају чврсто упутство руководства земље да никакве пројекте са нама не разматрају.
Европска унија је саопштила да проверава Руске трговачке бродове и назива их “флотом у сенци”. Шта је то уопште? Шта значи? И шта се заправо крије иза тих провера?
Европска унија је одавно измислила овај појам. Он није наведен ни у једном документу. Европска унија је одлучила да примени своје “право”, ако се нелегалне одлуке Брисела могу назвати “правом”, у томе да треба ограничити могућности Русије да зарађује на светским тржиштима.
Они су укључили забрану, у ствари, трговине енергентима Руске Федерације. И сви бродови који не слушају Европску унију, под било којом заставом, проглашени су “флотом у сенци”. То је веома опасан пут јер тврде да су њихове одлуке изнад међународног права.
Дозволили су себи да не само заустављају и прегледају бродове, већ да одузимају терет и продају га како би добили неку зараду. И да ту зараду предају Украјини како би наставила да јача свој нацистички режим.
Председник Руске Федерације Владимир Путин је веома јасно, уздржано рекао да ћемо ми на ту пљачку, на то пиратство одговорити реципрочно. Циљеве ћемо сами изабрати. Циљеви ће бити бродови који раде у интересу земаља које су пљачку и пиратство прогласили за своју званичну политику.
Како да победимо са таквим прљавим супарницима? И кад имамо потпуно различите вредности. Код нас су чак у давнини кнежеви пре похода говорили “идем на вас”. Имамо потпуно различите вредности, далеке од тих терористичких аката.
И притом после сваког таквог терористичког акта поносно на друштвеним мрежама и на другим ресурсима, представници режима се хвале како су “сјајно” нанели удар по плажи, по хостелу, где су девојке училе за наставнике, и по другим чисто цивилним објектима.
Како да се боримо против таквих противника? Нећемо се спустити на њихов ниво?
Нећемо се спустити, али ћемо своје методе учинити много жешћим за уништавање свега што потхрањује војну машину Кијева од стране Запада. И то већ радимо. Они већ почињу да јаучу.
Није случајно што све више гласова из различитих тачака нашег заједничког простора позива да се одмах зауставимо. Али тако неће моћи. Зауставити се треба када буде постојало дугорочно, поуздано, стабилно решење.
Ако бисмо се сада одједном зауставили на линији контакта, ми бисмо, у ствари, дозволили да се прецрта подвиг наших деда и прадедова који су победили нацизам. То је немогуће разматрати. И не ради се само о томе како неко данас живи удобно – код нас људи пате, људи умиру од тих терористичких аката. Ради се о нашој одговорности за хиљадугодишњу историју руске државе.
Немачки новинар потпуно отворено на конференцији за новинаре председника Србије Вучића и Зеленског каже Зеленском како они, Немци, да помогну Украјинцима да убијају Русе. То је несхватљиво. Шта се догодило са западном дипломатијом?
Наравно, тај човек није достојан да заузима било какво место у медијским структурама, а још мање било какве званичне позиције у владином апарату.
Метастазе нацизма настављају да испливавају у немачком друштву под руководством канцелара Мерца, који отворено изјављује о неопходности да се Немачка поново учини главном војном силом у Европи. Да ли он разуме шта у овом случају значи реч “опет”? Нисам сигуран.
Узгред, о самој ситуацији, када је на конференцији за новинаре Зеленског и Вучића то питање изговорено. Видео сам да се председник Србије Александар Вучић просто згрануо. Наравно, хтели бисмо да од наших српских пријатеља, с обзиром на њихов огроман допринос победи над нацизмом, чујемо неку реакцију.
Председник Србије Александар Вучић је потписао документ о војној подршци Украјини. Притом, народ памти бомбардовање Југославије. Испада да Србија стаје на страну Запада. Како Ви то можете да прокоментаришете?
Председнику Србије Александру Вучићу није лако. Он је веома искусан политичар. И привржен је курсу евроинтеграције.
У овој фази, Европска унија га малтретира, просто га уцењује. Кажу: да, Србија већ дуго чека у реду, али ћемо убрзати преговоре када испуните два основна захтева. Прво – признајте независност Косова. И друго – придружите се свим акцијама и одлукама ЕУ у односу на Русију.
Он храбро издржава тај притисак већ неколико година. Ми Србији продајемо гас по врло повољним ценама и од Србије никада ништа не захтевамо, осим тога да ће бити неприхватљиво ако наша српска браћа буду учествовала у наоружавању кијевског режима. Председник Вучић је донео посебну одлуку којом се забрањују такве активности.
Сагласност на наметљиве молбе Зеленског да буде примљен одразила је, вероватно, намеру Вучића да мало ослаби притисак Европске уније. А тај притисак је безобзиран и груб. Понашају се као да већ имају “четврти Рајх”.
Бугарски лидер, напротив, хоће да изађе из “коалиције вољних” и каже да све треба решавати дипломатским путем. Шта Ви мислите, да ли мислите да ће Европска унија успети да га ипак “дисциплинује”?
Добро познајем премијера Бугарске Румена Радева. На изборе је ишао под слоганом заштите националних интереса, а не потчињавања бирократији ЕУ. Много је таквих примера, када су се људи са сличним намерама, ипак по доласку на власт, понашали другачије. Неко моћи да одржи своја принципијелна убеђења са којима је ишао на изборе. А неко ће попустити под притиском.
Нека сами то решавају међу собом.
О Виткофу и Кушнеру, који никако не успевају да до нас поново дођу. Комуницирали сте и са једним и са другим лично. Како Вам се чини, као искусном дипломати, да ли неко од њих може некако да утиче на председника САД Доналда Трампа?
Полазим од тога да ако им се такво поверење указује, онда они имају утицај на председника САД, он им верује.
Ми не одбијамо да разговарамо са њима. Ако дођу, они знају да је руски председник Путин спреман да их поново прими. Друга је ствар са чим ће они доћи. Јер када је долазио Виткоф пре нешто више од годину дана (вероватно је то било 5.или 6. августа), донео је предлоге америчког председника Трампа. Председник Русије Путин их је узео у рад и, када је дошао на Аљаску, рекао је: “Доналд, послао си нам предлоге, помислио сам. Постоје ствари које захтевају компромис. Али твоје предлоге у облику у којем си ми их послао, ја прихватам.”
Затим пауза. Па затим санкције против Лукоила и Росњефта. Паралелно, у Вашингтон су јурнули лидери Европске уније и НАТО заједно са Зеленским, носили су на рукама председника САД Трампа са главним циљем да га одврате од било каквих даљих иницијатива.
Касније је амерички државни секретар Марко Рубио рекао, одговарајући на питање новинара о томе шта ћемо са Енкориџом, да су помислили и да они по свему судећи не могу бити посредници, јер подржавају Украјину. Неколико недеља касније опет је рекао супротну ствар: у сваком случају, само председник САД Доналд Трамп је у стању да стави Украјину и Русију за преговарачки сто и пронађе решење. То јест, они и Украјину подржавају, и то наоружавање и шаљу обавештајне податке.
Управо зато Украјинци тако прецизно туку по нашим рафинеријама, страда бизнис пати, страдају обични људи. Зашто не можемо пре него што седнемо са њима за преговарачки сто – са Виткофом и Кушнером, – да прво поставимо ултиматум да они то не раде?
Ми не постављамо ултиматуме. Предали смо читав низ питања Стејт департменту са захтевом да их прокоментаришу, укључујући и о обавештајним подацима, и да су САД много дубље увучене у организацију и извођење удара у дубину територије Руске Федерације по цивилним објектима. Чекамо одговор.
Министар спољних послова Турске Хакан Фидан је био у Русији, у Казању, састао се са вама и са председником Русије Путином. Наравно, говорило се о томе, Ви сте то већ потврдили, да можда Турска поново буде посредник у преговорима. Међутим, председник Турске Ердоган на самиту НАТО потписује документе о обнављању територијалног интегритета кијевског режима. Можемо ли, уопште, рачунати на такве посреднике?
Турска жели да буде и чланица НАТО као највећа армија блока и да има односе са Европском унијом, иако у дубини душе она разуме да је никада неће прихватити у ЕУ. Она хоће да има добре односе са Русијом, јер имамо много економских пројеката, много заједничког у нашој историји: Кавказ, Црно море. У Турској су искрено заинтересовани да Црно море буде стабилно.
Сада Турске колеге поново говоре о томе да се мора некако договорити да морепловство не буде предмет напада. Али нисмо ми то започели. Када турски теретни брод, танкер или путнички брод удари дрон украјинских оружаних снага, када ти исти дронови више пута нападају инфраструктуру Каспијског цевовода у Каспијском мору, директно погађајући бродове повезане са америчким компанијама Chevron и ExxonMobil, као одговор на то, ни Турска ни Сједињене Државе јавно не изјављују да су те акције украјинских терориста неприхватљиве.
Када смо се заинтересовали да ли ће се помирити са тим, одговорили су да неће, послаће им сигнал. Као, о Каспијском цевоводном конзорцијуму, потпредседник САД Џ. Д. Венс је послао некакав сигнал Зеленском. Турци су нам рекли да су и они Украјинцима говорили да га не треба дирати. Али јавно сви ћуте. То је такође индикативно. Што је карактеристично, у одговору на та упозорења, режим Зеленског, колико видим по информацијама, које су се појавиле, није обећао да ће прекинути ударе. Обећао је да ће прекинути ударе на оне бродове који немају везе са Руском Федерацијом. И очигледно је то објашњење сматрано прихватљивим.
Са Турском имамо велики дневни ред. Мислим да су “шлајфовања” која остају у вези са чланством у НАТО и некаквим односима са Европском унијом, неизбежна.
Једно неформално питање, ако смем. Шта мислите, који Ваш квалитет Вас је учинио оним што јесте?
Никада се нисам бавио саморекламом. Знате, вероватно сам се увек врло одговорно односио према ономе што сам радио, да не бих изневерио оне који су ме предложили, именовали на одговарајуће место – било у Шри Ланки, централном апарату, Њујорку или опет овде у Москви.
А која особина Вам понекад смета да будете дипломата?
Ма ништа ме не спречава, да будем искрен. Дипломата мора бити са смислом за хумор, весео, чим добро обави свој посао и то буде прихваћено.
По мишљењу дипломате Вилијама Бернса (о томе је писао у својој књизи), Вас је немогуће збунити. Да ли се слажете са том тврдњом?
Могуће ме је збунити, али то није могуће приметити.
Били сте веома везани за баку и деку. Шта мислите, ко је од њих, а можда је неки други рођак, највише утицао на Вас и Ваш карактер?
На мене су утицали и мама, и дека, и бака, пре свега, тиме што нису само дозволили, већ су стимулисали моју слободу у комуникацији са вршњацима. Из школе сам дошао, домаћи урадио – правац улица, двориште, дечији обрачуни. Неко тамо је некоме нешто рекао – и није му се свидело. Затим су се договарали, убеђивали једни друге у нешто. Управо тамо је, иначе, снажно деловао принцип “рука руци – договор”.
Веома сам захвалан што ме нису утеривали у кућу. Као, знате: тек сам почео…
Али тек после часова?
После часова, наравно. Са понеког сам и побегао, а ко није? Свега је било.
Са којих часова, предмета сте бежали?
Не сећам се више. Али једном сам чак имао “тројку” из владања.
Данас је за земљу прилично тешко време. Људима је важно да чују снажне изјаве, укључујући и Ваше. Шта бисте хтели да кажете данас?
Снажне изјаве стално слушамо. И председник Русије Путин јасно упозорава да ће сви циљеви специјалне војне операције бити остварени.
Гледам репортаже са фронта. Лепи момци, јасни, поносни на своју земљу. И њихови гласови оданде после заузимања следећег насеља – “непријатељ ће бити разбијен, Победа ће бити наша, наш циљ је праведан” – то су веома снажне изјаве.
И шта се томе још може додати? Понекад пожелим нешто да додам, али се плашим да ћете цензурисати.
