Изложба „У сени занемарених“, посвећена судбини совјетских ратних заробљеника страдалих у немачким логорима током Другог светског рата, отворена је данас у Архиву Војводине у Новом Саду. Поставка, организована у сарадњи Међународног истраживачког центра Другог светског рата из Марибора и Архива Војводине, кроз фотографије, архивску грађу, документа, писма и биографије осветљава једно од најмање познатих страдања у историји рата.
Изложба доноси историјске фотографије, сведочанства и архивске документе који приказују услове живота и смрти совјетских заробљеника у нацистичким логорима. Њен циљ није само представљање историјских чињеница, већ и очување сећања на жртве, подсећање на злочине нацистичког режима, подстицање даљих истраживања мање познатих тема из Другог светског рата и приближавање овог дела историје млађим генерацијама.
Посетиоцима се у име Архива Војводине обратила Северина Милетић, која је изразила захвалност што је и новосадска публика добила прилику да погледа изложбу, након што је већ била представљена у Нишу и Београду.
Изложбу је званично отворила Иза Вендел из Међународног истраживачког центра Другог светског рата из Марибора, истичући да је поставка резултат вишегодишњег истраживачког рада и симболична почаст свим преживелима и жртвама нацистичког геноцида и других облика насиља током Другог светског рата.
Посебан део изложбе посвећен је нацистичком логору за ратне заробљенике Штамлагер XVIIIД у Марибору, који је деловао од 1941. до 1942. године. Иако су у њему били затварани припадници различитих савезничких армија, совјетски ратни заробљеници били су изложени најтежим условима. Према званичним подацима, кроз логор је прошло више од 5.000 совјетских војника, а крај заробљеништва дочекало је само 187. Већина је страдала од глади, болести, исцрпљености и злостављања.
Такав положај био је последица нацистичке идеологије, која након почетка Операције Барбароса совјетске војнике није третирала као равноправне ратне заробљенике. За разлику од многих заробљеника из западних земаља, често нису уживали заштиту међународних конвенција, због чега су били изложени систематској глади, принудном раду, нехигијенским условима и готово потпуном изостанку медицинске неге.
Историчари процењују да је током Другог светског рата у немачком заробљеништву живот изгубило више од три милиона совјетских ратних заробљеника, што представља једну од највећих појединачних трагедија рата, која је деценијама остајала у сенци других тема везаних за нацистичке злочине.
Изложба „У сени занемарених“ биће отворена за посетиоце у Архиву Војводине до 3. јула.
Б.С.
