– Ми ћемо победити, до друге половине 2025. ћемо победити! Русија сада даје одговор на пројекте Запада који су написани 1945. и од тада па до данас били су константно усмерени против Срба и Руса. Ово што ради Русија, а Срби нас у томе подржавају, огроман је задатак. Наша планета може да буде нова планета и да живи на нови начин само после наше победе. Без тога, распала би се и наша земља, и врло тешко би било Србији и многим земљама на Балкану. Али хоћу да вам кажем да ми сигурно побеђујемо 2025. године и онда ћемо кренути да мењамо целу структуру европске заједнице! А можда и УН. У Савету безбедности већ има наговештаја промена – поручује српској јавности Јелена Гускова, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН, академик САНУ и АНУРС и члан Сената Републике Српске, која је искористила своје гостовање у емисији „Актуелности“ на ТВ Хепи да се захвали што се у Србији свакодневно прати и анализира ситуација у Украјини и поводом Украјине.
Уверавајући српску јавност да руска победа наступа, она је посебно истакла:
– Ми осећамо вашу бол јер знам да ви маштате, као и ми, о – нашој победи!
Елаборирајући српско и руско заједничко место у западној политици, као и перспективе расплета ситуације, која је већ почела кроз промене у земљама ЕУ, организацији ка чијем чланству тежи и Србија, Гускова је између осталог рекла:
„После 1945. у Америци је написано неколико пројеката уништавања Совјетског Савеза и Југославије. Бжежински је 1976. године на једном научном форуму социолога рекао ово „Ми се спремамо да радимо са Југославијом после смрти Тита“, јер, не дај Боже да се она окрене Русији.
Ми у Русији све више говоримо о тој „дубокој држави“ и јасно нам је шта она ради. Наша обавештајна служба је средином осамдесетих добила тај пројекат. Цео је усмерен против Совјетског Савеза и против Југославије у чијем оквиру је пројекат био усмерен пре свега против – Србије.
И све што видимо да се дешава од тада јесте последица тог плана.
Он се састојао од три тома. Први се звао, нећете веровати – „перестројка“. Други том се звао „последице“. Увек сам се питала зашто је Горбачов све своје планове звао перестројка. Зато што је у Америци то припремљено још осамдесетих година. Све што су зацртали за први и други том су успешно урадили и били су поносни због тога. Али, трећи том нису успели да испуне код нас, јер се код нас променила власт, али јесу успели у Југославији. Тај трећи том се зове „Харвардски пројекат“. Њега су неколико пута допуњавали. Он је, дакле, усмерен против Србије и Русије… Било је испланирано рушење обе Југославије, и велике и мале, нарочито се у том пројекту говорило да Срби треба да буду срозани дотле да не могу да пуцају и да се супротставе свим процесима. Не можеш да кренеш на Русију, кад иза леђа стоје Срби, јер Срби одмах узму оружје да помогну својој браћи.
Иначе, у оквиру Харвардског пројекта садржана је и смерница о ратовима и ЛГБТ популацији у циљу постизања оне „једне милијарде“ о којој говоримо.
Е сад, Трамп није човек који из тог пројекта произилази и зато је против њега употребљено толико економске и политичке снаге, и чак су у њега и пуцали. Зато можемо очекивати да ћемо у САД видети велику борбу – и против Трампа и између различитих унутрашњих снага.
Погледајте улогу спољашњег и унутрашњег фактора у вези са распадом Југославије. Сад ми тачно знамо да је спољни фактор одиграо врло лошу улогу. Све је било смишљено. Унутрашњи фактор је био „алат“. Тих „алата“ је у Харвардском пројекту наведено десетине и стотине. Рат који би требало да уништи Русију је такође био део пројекта.
Рећи ћу вам да је 1996.године у Москви био велики научни конгрес коме сам присуствовала, на коме је високи генерал НАТО рекао да су они испланирали рушење Совјетског савеза, јер је он сметао Европи. План је био да прва подела Русије прође Уралом, па Сибир треба да буде подељен на два дела, а европски део Русије да буде подељен на северни и јужни. Јер, казао је он, ви сте земља која не зна да управља својим богатством, а ми смо нашли земље које ће управљати вама. То су наравно Америка и Јапан.
Занимљиво ће вам бити да чујете да је рекао: јужни део смо дали Турској, као и Балкан! Ми смо мислили да је то шала. А тек кад је рекао које земље ће управљати нашом територијом, схватили смо да је озбиљно.
Значи, они су све планирали. Али из историје знамо да они никако нас не могу да „прорачунају“ до краја. Срби и Руси су непредвидљиви. У њиховим плановима је једно, а ми се по нашем понашамо сасвим другачије!
Зато трећи део тог пројекта, а нарочито то што је било део Харвардског, то нису успели!
Значи, ми имамо могућност да идемо другим правцем и после наше победе ћемо градити сасвим нову Европу и нове укупне односе на земаљској кугли.
Шолц је већ звао Путина. Европа тражи начин како да у новим условима, после блиске победе Русије, за себе направи неки мали путић према Москви. То је за нас сигнал да ми побеђујемо, да су они поражени, и сада траже могућност да врате оно што су изгубили кад су нам уводили санкције. А људи у Србији, наравно, чекају нашу победу. Русију нико не може да победи!
Руководство Русије мора остати чврсто на позицији да је једино прихватљива капитулација нацистичке војске у Украјини. Сигурна сам да ће Русија у 2025. години победити. Шолцов телефонски позив је једна врста најаве тога – он је пожурио да први разговара о последицама тога, јер ће ове зиме у Европи бити врло хладно, без струје, без воде, са свим огромним ограничењима, што значи да ће тешкоће имати и власти.
Даље, поводом промена: идеја Жозепа Бореља да ЕУ треба да постане засебан војни савез који би био додатак НАТО пакту је израз покушаја Европе да на било који начин добије неку улогу, јер је до сада само извршавала налоге из Вашингтона. Овај покушај значи да су схватили промене у свом западном свету. Они знају да са доласком Трампа долазе промене. Вероватно и он жели да Европи да више могућности – да сами одлучују о својој ситуацији у Европи. У Европи нису спремни на то и сада размишљају о могућим варијантама, варијантама јачања своје војне и политичке снаге. А за то су потребне реформе у ЕУ. Без тих реформи, они ништа неће знати да ураде, у смислу да неће моћи да буду против-снага Русији. А чак и да Европа створи своју војску, погледајте однос, колицка је Европа, а колика Русија. Ове мале промене које се виде и које су знак осамостаљивања Европе су сигнал да у добром правцу идемо.
(…) Скрећем пажњу на оно што се чује из, на пример, Словачке. Говоре о нацизму, а од 2014. године то нису ни једном споменули него сада. Дакле, осећају мирис њиховог краја и наше победе. Кад Запад крене да говори о нацизму у Украјини, то је знак да осећају мирис наше победе.
Мале назнаке промена у Европи већ постоје. Ове зиме ће народу бити хладно, изаћи ће на улице и протестовати. Нарочито у Немачкој. Можда у Чешкој. У Мађарској и Словачкој не. Али у оним земљама које су упорне против Русије биће хладно, а нама није хладно. И због тога ћемо ми преживети ову зиму, а тешко ће бити преживети је у Украјини.
Народу је врло тешко. И сами Украјинци, нарочито они на ратишту, и они желе мир и спремни су да се заврши тај рат. Ми обични људи у Русији не смемо да дозволимо да нама диктирају преговоре у овом рату, ми треба да диктирамо шта нам треба и Путин је то много пута изговорио. Нама треба мирна Украјина која није у НАТО и која поштује руски језик, која сваког свог човека учи демократији, миру и сарадњи са Русијом.
Шта ће бити са Зеленским? И са Кијевом, као и остатком Украјине?
Запад је, да би остварио своје циљеве, нашао једног глумца, кловна, да би био послушан и да води тај рат. Човек који нема војничког искуства. А увек је волео Русију и одлично говори руски језик – код нас сад приказују сцене из позоришта када је говорио против украјинског национализма. Њега су поставили и исто тако једноставно, њега ће скинути, чим он покаже да је рат при крају и да ништа нису могли да ураде. Вашингтон ће одмах наћи другог човека да га поставе.
А што се тиче Кијева и тог разговора да само Кијев треба да узмемо, ја мислим да ми нећемо ратовати за Кијев. Како ћемо после тога градити тај Кијев? Нема смисла. Заокружимо и нек људи у тим великим градовима гласају за кога су они – да пређе град Русији или да остане у оквиру Украјине. Чини ми се да нам је сад важно да заокружимо своју границу у тим областима које су ушле у наш састав, то је прво, па онда треба да буде једна безбедносна линија. И, оно што је Путин увек говорио – то треба да буде неутрална држава, да не буде члан НАТО. Али сви ми знамо како се Пољска односи према западним земљама (деловима, прим.ред.) Украјине и сви претпостављају да ће Пољска вероватно узети један део тих земаља које су раније улазиле у састав Пољске. Судбина Украјине је у америчким рукама. Онај део који припада нама,то јест у борби ћемо победити и узети све то, али судбина Зеленског, окружења његовог и тих политичких странака је у америчким рукама. Чак не европским, него америчким. И, нико не зна да ли ће Трамп решавати тај проблем, јер ће Америка имати толику количину својих проблема да је свима важно да он направи снажну државу, која не размишља како да постане главна у свету. САД имају толико проблема: економских, политичких, партијских, проблем „дубоке државе“. Њима је Зеленски алат против Русије и ништа друго. Не верујем да ће они давати новац да поново изграде Украјину, села и градове. Даваће поново Русија.“
Приредила Д.М.
