Прваци и солисти балета Бољшој театра уз пратњу музичара Београдске филхармоније, а под диригентском палицом Алексеја Богорада испраћени су овацијама у Центру “Сава” у Београду, где су наступили вечерас након скоро пола века, изводећи најцењеније одломке из дела балетске литературе.
Пре почетка концерта првак балета Бољшој театра Макар Михалкин је рекао за Танјуг да је Бољшој театар магична и невероватна сцена и да буди невероватна осећања.
“Ту су и наставници који су изванредни учитељи. Припремаћу ускоро чувену премијеру Бољшој театра код Андреја Уварова”, рекао је он.
Према његовим речима 19. септембра извешће улогу Зигфрида са Аном Никулином која ће се наћи у улози Одете.
“То је мој велики сан јер је Зигфрид једна од најпознатијих улога у читавом балетском свету. Тако сам узбуђен и срећан што могу да је отплешем у Бољшој театру”, истакао је Михалкин.
Наступ је почео извођењем балетских целина из представа “Спартак” Арама Хачатурјана и “Лабудово језеро” Петра Илића Чајковског.
Први пут у Србији београдска публика уживала је у интерперетацијама Ане Никулине, Анастасие Сташкевич, Елизабете Кокореве, Кристине Кретове, Влачеслава Лопатина, Алексеја Путинцева, Дмитрија Смилевског, Клима Ефимова, Макара Михалкина и Илдара Гајнутдинова.
Програм је настављен одломцима класичних дела “Талисман”, “Come on respiro” и “Корсар”.
Гледаоци су имали прилику да виде усклађене и изражајне покрете кроз савремена антологијска остварења кореографа Маура Бигоцентија и Вејна Мекгрегора.
Након краће паузе програм су наставили одломци из “Валцера”, “Лабудовог језера”, “Успаване лепотице” и “Пикове даме”.
Музика Београдске филхармоније, под вођством московског диригента Борограда, појачала је драматичност сценских догађаја.
Уверљива сценографија мењала се с делима балетске литературе и употпунила визуелни доживљај.
Публика је, током извођења, сваки захтевнији уметнички израз наградила гласним аплаузом.
Крај концерта обележио је одломак из “Дон Кихота”.
Наступ, на којем су присуствовали и председница Скупштине Србије Ана Брнабић и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, који је изведен након скоро пола века у Србији награђен је вишеминутним стојећим аплаузом и гласним овацијама.
Бољшој балет основан је 1776. године и један је од најстаријих и најпрестижнијих балетских ансамбала на свету. Препознатљив је по професионалној техници, изражајној емоцији и уметничкој посвећености.
Повратак овог анасамбла Центру “Сава”, након 1979. године, историјски је важан за културу Београда и Србије.
Целокупан приход од продаје карата биће дониран талентованој деци и младим уметницима из Србије под покровитељством Гала концерта, компаније НИС.
* * *
Прваци и солисти балета Бољшој театра уз пратњу музичара Београдске филхармоније, а под диригентском палицом Алексеја Богорада испраћени су овацијама у Центру “Сава” у Београду, где су наступили синоћ у препуној сали након скоро пола века, изводећи најцењеније одломке из дела балетске литературе.
Чувени диригент Бољшој театра Алексеј Богорад каже РТ Балкан да му је ово четврти пут да наступа у Србији. Прва три пута гостовао у нашем граду пре седам година, сваки пут са различитом представом.
“Наступао сам и у Сава центру и у Народном позоришту и морам да нагласим да када год дођем у Београд присутна је нека врста хемије и осећам се као код куће. Осећам такву блискост наших култура, народа и људи. Све што видим око себе изгледа ми веома драго и блиско. Осећаји су најпријатнији, и сада сам срећан што сам поново овде”, нагласио је Богород.
Први пут у Србији београдска публика уживала је у интерперетацијама Ане Никулине, Анастасије Сташкевич, Елизабете Кокореве, Кристине Кретове, Влачеслава Лопатина, Алексеја Путинцева, Дмитрија Смилевског, Клима Ефимова, Макара Михалкина и Илдара Гајнутдинова.
Гледаоци су имали прилику да виде усклађене и изражајне покрете кроз савремена антологијска остварења кореографа Маура Бигоцентија и Вејна Мекгрегора.
Што се тиче метода рада Бољшој театра, Богорад наглашава да је Бољшој театар огроман колектив, а да га неки чак упоређују са “фабриком”.
“Али није баш тако. Ми се бавимо уметношћу, креативни смо… Сваки дан имамо велики број проба свих врста и представа. Имамо неколико сцена у Бољшој театру и сваки дан се одржавају најмање две представе. Једна опера и један балет. У суботу или недељу су чак две представе или више. Дакле, пре свега ми на овај начин сваки дан функционишемо. Људи већ знају репертоар, свако добро зна свој посао. Вероватно најважнија ствар је то што је Бољшој театар пре свега скуп
веома професионалних људи”, наглашава руски диригент.
Како додаје, метод и специфичност њиховог рада је то што свако добро ради свој посао, тако да процес иде ритмично, активно и да не постоје никаква кашњења.
250 година постојања Бољшој театра
Одговарајући на питање наше редакције, која је тајна константног успеха и раста Бољшоја, који је већ скоро 250 година један од најбољих на свету, Богорад наводи да је највећим делом за то заслужан диригент и генерални директор Бољшој театра Валериј Гергијев, чијем је залагању изведен велики број нових представа.
“За годину и по дана славимо велики догађај, 250 година Бољшој театра. Захваљујући залагању маестра Валерија Гергијева на сцени Бољшој театра изведен је велики број нових представа, а такође и на другим сценама. То је оно што је одредило правац у којем ће Бољшој театар радити у наредним годинама. Наиме, како сам Валериј Гергијев каже: ‘треба да засучете рукаве и радите'”, додаје диригент.
Према његовим речима, постоји велики потенцијал за то, јер је руска култура богата, има запањујуће перформансе и музичка ремек-дела.
“Бољшој театар је увек имао много гостовања и надам се да ћемо
пре или касније доћи у Србију у пуном обиму и показати се у целокупној својој слави, све своје могућности”, истакао је Богорад.
Руски диригент наводи да је руска култура веома богата, и да је за њих то велико задовољство и част у исто време.
“Познајемо и поштујемо историју наших претходника, уметника који су овде наступали, певали, играли, свирали, дириговали. Бољшој чува руску културу тако што сваки дан иду на посао у позориште које је њихов дом где се сви осећају као једна велика породица. С једне стране, све то ставља одређену одговорност пред нашу генерацију, а са друге стране нам даје снагу”, истиче наш саговорник.
Како додаје, руска култура се чува и преноси с генерације на генерацију унутар позоришта, међу људима.
Култура ће поново спојити људе
Говорећи о тренутној ситуацији, када се руским уметницима све више забрањује да наступају, Богорад наводи да је у историји Русије било разних ситуација, ратова, сукоба, али да је култура увек била оно што спаја људе.
“Сви знате да је музика међународни језик комуникације, а њена главна моћ је емоционални утицај на неку особу. Сви људи имају исте емоције. Стога ми се чини да ће само кроз културу, музику, позориште, пре или касније, доћи ће до нормализације односа међу људима и међу државама. Музика, уметност и позориште су сила која ће нас пре или касније све ујединити”, наглашава наш саговорник.
Богорад истиче да свако отказивање и раздвајање је нешто што је вештачки створено, а све што је створено на тај начин је кратког века.
“Потпуно сам сигуран да ће пре или касније правда победити. Култура ће тријумфовати, а главна идеја која је увек садржана у музичком делу је љубав, која је данас свима потребна, а можемо је наћи у музици и уметности. Желим да љубав што пре замени сукобе. Хвала још једном на гостопримству Београду и српском народу. Заиста сам веома срећан што сам овде”, поручио је Богорад.
