Редовни брифинг руског МИД-а данас, 13. августа држао је Алексеј Фадејев, заменик Марије Захарове. Међу унапред припремљеним темама била је и она о окрутном поступању Хашког трибунала и његовог резидуалног механизма према српским затвореницима, а посебно према генералу Младићу. БРАТСТВО преноси изјаву Фадејева у целини:
О одбијању Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале да превремено ослободи Ратка Младића
Дана 29. јула ове године, Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале (РМ), у лицу свог председника Грасијеле С. Г. Сантане, одлучио је да одбије да удовољи захтеву за превремено или привремено ослобођење Ратка Младића из хуманитарних разлога. Текст те одлуке, иначе, није нигде доступан.
Председник РМ је овлашћен за превремено ослобођење затвореника у изузетним случајевима из хуманитарних разлога, али је Грасијела Сантана заузела лицемерну антисрпску позицију и констатовала да нема разлога ни за привремено ни за превремено ослобођење Ратка Младића – наводно, његово здравствено стање је „жалосно“, али осуђеник нема акутну терминалну болест, што би послужило као основ за удовољење захтеву.
Српски лекари који су прегледали генерала 2025. године дошли су до закључка да је његово здравствено стање не само жалосно, него и критично, са очекиваним животним веком – „месеци“. Могуће је само пружити палијативну негу и планирати завршну етапу живота.
Ратко Младић се држи у најтежем стању и лишен је могућности да комуницира са лекарима на матерњем српском језику. Детаљно је о томе шта се дешава са српским генералом у затворској болници у Хагу говорио руски представник у УН Василиј Небензја током свог иступања на седници Савета безбедности УН 11. јуна о извештају Резидуалног механизма.
У том контексту су лекари у затворској установи, искористивши деменцију која се развија код Ратка Младића, крајем маја 2025. године, убедили затвореника да одбије мере реанимације у случају стања опасног по живот.
Више пута смо скретали пажњу на неприхватљиво понашање особља Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале према тешко болесном човеку, на непоштовање минималних стандарда и правила УН у вези са поступањем са затвореницима од стране ове структуре, што достиже ниво окрутног поступања.
Напомињемо да је одлука председника Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале од 29. јула ове године у супротности са обустављањем суђења Фелисјену Кабуги, Руанданцу оптуженом за учешће и финансирање геноцида над народом Тутси у Руанди, због деменције и Алцхајмерове болести потоњег.
Испољен је особито окрутан став Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале не само према Ратку Младићу, већ и према другим Србима. Њихова права се такође грубо крше. Радован Караџић, први председник Републике Српске, осуђен од стране Међународног трибунала за бившу Југославију, служи доживотну казну затвора у затвору у Великој Британији. Сада има 80 година и изложен је психолошком и физичком притиску. Не добија посебну исхрану, а упркос лошем здрављу и хроничним болестима ускраћена му је могућност да се види са својим рођацима и адвокатима јер британска страна одбија да им изда улазне визе.
Очигледно је да ни Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале нити западне земље које га подржавају не могу гарантовати тим српским затвореницима њихова основна права. Као једини начин да им се обезбеди минимални ниво тих права, с обзиром на њихове године и здравствено стање, видимо премештање затвореника на издржавање казне у земљу њиховог држављанства.
