У Руском дому у Београду је 7. октобра одржан научно-практични скуп „Увод у БРИКС+“ који је организовао Међународни евроазијски покрет Москва/Београд. Скуп је приређен поводом предстојећег Трећег самита БРИКС-а који ће се одржати у Казању, република Татарстан (Руска Федерација), од 22. до 24. октобра. На овом самиту присуствоваће представници тридесетак држава – држава чланица, посматрача и кандидата за пријем. Поводом преузимања овогодишњег председавања Русије БРИКС-ом, председник РФ Владимир Путин је 1. јануара у свом обраћању говорио о „растућем ауторитету БРИКС-а и његове улоге у светским догађајима”. Такође је нагласио да ће руско председавање бити означено слоганом: „Јачање мултилатерализма за праведан глобални развој и безбедност“.
Скупу у Београду присуствовали су дипломатски представници држава-чланица БРИКС-а које имају мисије у Србији, као и држава кандидата и осталих пријатељских држава. Скуп је окупио амбасадоре Руске Федерације, Исламске Републике Иран, Алжира, Египта и Палестине, министре-саветнике амбасада Белорусије и Индије. Научници и стручњаци из различитих области представили су своја сазнања, искуства и прогнозе у вези са даљим развојем и деловањем организације БРИКС+. БРАТСТВО доноси све значајне моменте из излагања свих учесника.
Слободан Стојичевић, модератор, уводно обраћање:
Наше одељење Међународног евроазијског покрета жели да се укључи у организацију скупа у Казању. Ми Срби по свом историјском опредељењу припадамо истој групи где је и Русија. Ми смо увек били братски народ и, како је рекао владика Николај, одувек смо везивали свој мали чамац за велики руски брод. Преко 80 процената нашег народа зна и жели свој пут. Ми желимо да будемо на истој страни са Русијом не само зато што смо исти православни словенски народ, већ и због свог историјског пута којег смо се увек држали. Желимо да будемо део БРИКС+ јер је то по осећањима српског народа наш пут, пут православне словенске цивилизације.
Њ.Е. Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Србији, поздравно обраћање:
Најважнија могућност Србије је да сарађује са земљама БРИКС-а. У Србији постоји повећано интересовање за БРИКС, што одговара показатељима у већини држава у свету. БРИКС је један од темеља новог мултиполарног или мултисавезничког међународног уређења. То су темељи који су укључени одавно у Организацију Уједињених нација, само што су од колективног Запада потиснути у страну.
Принципи на којима се гради БРИКС: пре свега, принцип суверене једнакости. Из њега произлазе све процедуре и технике преговарања, уговарања, заједничких оцена, на основу стварног консензуса, без икаквог издвајања као што је случај код Запада и у Европској унији („консензус минус“). Србија се једина, уз БиХ због Републике Српске, није придружила антируским санкцијама. Антируско расположење и санкције од стране околних земаља у региону ствара допунске препреке за сарадњу Србије и Русије.
Принципи на којима се наводно темељи сарадња у ЕУ и европске вредности су европске илузије. Сада ми гледамо и оцењујемо ЕУ као што и јесте. Што се Русије тиче, у ЕУ је низ непријатељских држава, полазећи од санкција, војних амбиција, проглашења званичног циља стратегијског пораза Русије итд. а санкције пре свега, које искључују могућност нормалне економске сарадње, и у свим другим сферама које у БРИКС-у постоје (спорт, култура, хуманитарна, финансијска сфера) због суверене једнакости. Тешко је претпоставити да земље које потпуно поштују оно што тражи Брисел имају могућност да сарађују у пуној мери са земљама БРИКС-а. Али можда Србија може да оствари сарадњу и са ЕУ и са БРИКС-ом. Ред за чланство у БРИКС-у је велик, и не жури се са придруживањем нових чланица, јер је најважнија ефикасност БРИКС-а као организације у свим доменима сарадње.
Слободан Стојичевић:
Осећања и ставови српског народа су потпуно већински у корист БРИКС-а. БРИКС није формиран у потпуности, зато се и организују овакве ствари. Као што је рекао председник Си Ђинпинг у посети Русији, ствара се нови свет. Ми га стварамо, ми треба да га осмислимо.
БРИКС и уопште идеја новог света није оно што је идеја западног света, а то је да се своје вредности намећу осталим државама што силом, што Холивудом, већ је управо идеја обрнута, да свако донесе оно што има, и да мултиполарни свет омогући свим народима да живе онако како они желе, у вредностима, религији и породицама како их они виде у својим традицијама. Како кажу Руси, све ново је заборављено старо добро. Већинско осећање нашег народа је да не желимо никога да мењамо, без обзира какви су наши суседи, ми само желимо да живимо у својој традиционалној вери и поретку, и то исто право признајемо свим околним народима, без жеље да њих мењамо или их расељавамо итд. То је велика тековина, а ми Срби смо практично први подигли ту бакљу током 90-их година. Зато смо и били бомбардовани.
Свим овим скуповима које организујемо желимо да формулишемо народно осећање које је једнодушно у Србији, и поклапа се са осећањима многих народа у свету, а то је да желимо да живимо свако у свом традиционалном поретку, уз поштовање једни других.
Александр Дугин, Међународни евроазијски покрет, Москва – „Увод у БРИКС+“:
Србија је дивна земља која брани свој суверенитет и независност у разним етапама историје. Она брани своје интересе са сталном јуначком упорношћу.
Живимо у епохи прелаза од униполарног у мултиполарни свет који све више и више добија конкретне контуре. За мултиполарност је потребна нова институција, нова архитектоника међународних односа у којој не би доминирала једна држава, не би било хегемоније униполарног света, него би се узимала у обзир разноврсност позиција свих земаља, цивилизација, култура. Такве мултиполарне институције још нема. ОУН која је била замишљена као концерн суверених држава не врши те функције. Њено седиште у Њујорку значи да је та организација контролисана од стране САД и Запада.
Нама је потребан потпуно други модел, другачија инстутиционализација међународних односа. То постаје БРИКС који се све више проширује и укључује све више нових чланова, чак и Турску која је чланица НАТО. БРИКС је решење за стварање нове архитектуре међународних односа, он треба да замени УН. Када БРИКС буде довољно јак да демонстрира своју историјску одрживост, институционалну адекватност, економску сврсисходност, тада ћемо потпуно прећи на узајамне економске рачунице на основу националних валута, или почети да емитујемо своју посебну валуту која ће бити валута правог мултиполарног света. Тада ћемо свима осталима показати да је БРИКС заправо дуго очекивано праведно уређење које ће обезбедити праву демократију, прави мир, праведност међународних односа.
БРИКС је будућност. ОУН ће као и Лига народа отићи у историју, а тим пре „лига демократија“ која је чисто хегемонистички, западно-центрични модел униполарног света. Све ће то отићи у прошлост. Мултиполарни свет се ствара на наше очи, али не без проблема, униполарни свет реагује, протестује, не да мултиполарном свету да се формира, изазива конфликте, ратове, међусобно завађа народе, цивилизације, културе, државе. Али и поред тога треба да идемо смело и сигурно у будућност зато што је БРИКС сутрашњица. Доћи ће тренутак када ће БРИКС толико ојачати да ће, ујединивши на почетку шест глобалних циливизација (руску, кинеску, исламску, индијску, афричку, латиноамеричку), рећи ајде да укључимо и Запад, и пруживши руку Западу, то ће бити последњи тренутак.
БРИКС данас обједињује земље глобалног не-Запада; у терминологији Семјуела Хантингтона говори се о „the West and the rest“, Западу и осталима. БРИКС је организација која данас обједињује све остале, древне, прекрасне и аутохтоне цивилизације како би доказале своју одрживост. И даље, ја већ мислим да може да се говори о томе да се и Запад укључи у тај мултиполарни свет (Запад је пол, хоће да буде једини, али он је само један од полова). Када успемо на прави начин да ојачамо, развијемо свој систем, своје структуре, да изградимо сопствени модел у привреди, култури, дипломатији, светским односима, политичким контактима, када одбранимо ту разноврсност цивилизација, тада већ можемо рећи „Западе, добродошао“.
Прикључите се БРИКС-у, сада се прикључује и Турска, земља НАТО-а, то је веома индикативно. Ја мислим да Србија, предивна земља коју јако волим, што дуже буде чувала свој суверенитет, слободу, независност (будући делом европског простора, посебне Европе, православне, словенске), то ће бити више шансе да постане предводник тог процеса. Србија ће људима Запада, источне Европе, земљама Западне Европе, рећи: „Крените за мном, будите као Срби, будите независни, понашајте се достојанствено, не губите свој суверенитет, свој понос“. Ако Србија настави да се супротставља том бесконачном притиску униполарног света од кога је толико страдала, тада ће она постати предводник мултиполарног света. Руководство Србије има све основе да затражи приступ БРИКС-у.
БРИКС је будућност, то треба запамтити. То је нови модел међународне архитектонике, то није униполарни модел као „лига демократија“ која просто представља САД и њихове пасивне робове, вазале. Ми видимо како ЕУ сада пада испод својих граница, то су прави робови, лакеји, ништавни подлаци, то није никаква башта која цвета, већ једно запуштено ђубриште. Као што је Украјина под контролом глобалног Запада, тако је Западна Европа ђубриште под влашћу САД. То уопште није Европа коју ми волимо, ту Европу смо изгубили. Европа данас просто представља смрдљиво, отровно гробље, и отпатке велике културе. Европа је некада била велика, а сада је страшно то гледати. Али ја верујем да ће се европска башта препородити, да ће постати део мултиполарног света, и тада ће Европа учврстити свој традиционални идентитет.
Србија може да спаси Европу, Србија која демонстрира истинске европске вредности, у првом реду хришћанске вредности које је савремена Европа изгубила. Европа ће бити хришћанска или је неће бити. Ако се она буде препородила, треба да приђе нашем мултиполаром свету, да постане достојанствен, поштован пол у њему, и да уђе у БРИКС. То је далека перспектива, а садашња Европа треба до краја да иструли и да се сруши. Остало је још мало времена. Али је важно да се с њом не сруше нама драге земље, у првом реду вољена Србија која представља правог предводника мултиполарног света.
Србија је Русија, Русија је Србија, ми смо с вама и заједно градимо мултиполарни свет. Подршка доброг, драгог, вољеног српског народа у томе је јако важна. Можда су сада могућности Србије ограничене, видимо да је страшан притисак. Држите се браћо и сестре предивне велике Србије. Ми идемо, ми ћемо доћи, долазимо себи, враћамо се у историју, а са нама се успоставља нова архитектоника светског поретка. Чекамо вас у БРИКС-и и прикључујте се. Може се направити авангардни гест, сада је време авангардних поступака, уђите у нашу велику савезну државу, ништа вам неће претити. Ми ћемо заједно лако вратити Косово у нашу велику Србију, јер Косово је Србија као што је Украјина Русија. Треба запамтити да је мултиполарни свет будућност и ми ћемо га ипак изградити.
Њ.Е. Рашид Хасанпур Баеи, амбасадор Исламске Републике Иран у Србији – „БРИКС и мултилатерализам“:
Идеја формирања БРИКС-а је са намером да се формира један нови поредак. Људски род, уморан од доминације, хегемоније и унилатерализма, трага за формирањем нечега што води мултилатерализму. Идеја БРИКС-а која је сад у фази развоја ствара нове наде. Нове силе у свету, као и оне које траже ревизију постојећег поретка, скупиле су се и формирале БРИКС. Ако се БРИКС развије рационално, онда је у могућности да потпомогне да се створи један свет који је заснован на правди и мултилатерализму.
БРИКС мора да буде инструмент за борбу против хегемонизма, жеље за доминацијом и соло деловања одређених земаља у свету. Друга страна медаље је давати већи простор независности сваке појединачне земље, промовисати дијалог. Ова коалиција сигурним корацима иде у правцу формирања организације. Принцип је да организација буде заснована на сарадњи и дијалогу, а не на контрадикторности и сукобљавању. Апсолутно није намера да склоне се сцене друге силе, него да се њихово понашање уравнотежи. Нпр. доминација долара, што је у корист свих нас. Оне земље које се осећају угроженим због развоја БРИКС-а, сматрају то опасношћу за свој унилатерализам, сигурно ће бацати доста камења на том путу, и покушаће да спрече развој БРИКС-а. Али та идеја је нешто што читава јавност света поздравља. Јавност Србије већински подржава идеју БРИКС-а.
Проф. др Драгана Митровић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду – „БРИКС као основа многополарног света“:
БРИКС+ више него иједан други формат сарадње буди наду читавог човечанства, делује као организација која магнетски привлачи велики број суверених држава које с правом осећају да у постојећем међународном поретку, упркос ОУН, нису успеле да остваре своју пуну сувереност, своје право на економски развој, на своје равноправно учешће у међународном поретку, да покажу своје потенцијале, да изразе свој културни потенцијал, испољавајући своје аутентичне вредности, а не примајући стране као више, супериорне.
Све су то неки од разлога, поред веома искључиве хегемонистичке политике САД чији лидери не увиђају да моћ најмоћније државе планете неумитно опада, да утицај САД више не почива ни код једне друге државе на дивљењу, поштовању, него на принуди, и да такав поредак по природи ствари не може дуго трајати, и да је зарад очувања глобалног мира неопходно да САД узмакну и оставе довољно простора нараслим силама, поново обновљеној Руској Федерацији, Народној Републици Кини и другим државама које су, пре свега, старе, древне, аутентичне цивилизације.
Чланице БРИКС+ су неке од објективно најмоћнијих држава планете, БДП Брикс+ је надмашио БДП Г7, и БРИКС-у+ предстоји велики будући развој док Г7 следи стагнација и опадање економске моћи, опадање демографске моћи, непоседовање ресурса, немогућност да контролишу туђе ресурсе, опадање политичког, културног и сваког другог утицаја. Тај процес је неупитан и добија убрзање. Индија је постала свемирска сила захваљујући преносу технологија од РФ.
Заиста су бројни формати и садржаји сарадње и перспективе, као и простор који се отвара за оне нове. Зашто БРИКС+ може да гради мултиполарност? Он је толико привлачан за све садашње и будуће чланице зато што омогућава очување пуног суверенитета земаља чланица. Један од садржаја тог суверенитета је економски суверенитет, укључујући и валутни. Отуда толико спомињана прича о дедоларизацији. САД једнострано користе долар као геополитичку алатку. БРИКС+ има и велики енергетски потенцијал. Државе БРИКС-а не тргују више у доларима, већ у националним валутама. Развојна банка БРИКС-а са потенцијалном финансирања од преко 30 милијарди долара, а без политичког условљавања; друга финансијска институција БРИКС-а помаже земље чланице уколико западну у дефицит текућег биланса.
Видимо реалне потенцијале БРИКС+ да буде не систем који се конфронтира, али нуди алтернативу. У постојећим међународним институцијама ове земље изнутра системом повећаних гласачких права имају могућност да мењају глобално управљање кроз свој повећани утицај у овим организацијама. Република Србија свакако треба да буде изузетно отворена према сарадњи са БРИКС+ како би ојачала своју војну независност, држала отвореним све путеве за будућност, и како би била прикључена формату који представља будућност човечанства, а не неке задње етапе постојећег поретка. Србија треба да снажи и показује велики ентузијазам ка повећању сарадње са БРИКС+, следећи властити интерес, и нешто што је императив доброг пута за будућност читавог света.
Леонид Савин, Међународни евроазијски покрет, Москва, „БРИКС – пут ка очувању суверенитета“:
Самит БРИКС-а којем је Русија домаћин разматраће веома важна питања везана за реформисање светског уређења. БРИКС постаје алтернативна организација, асоцијација држава које гледају на политику и међународне односе нешто другачије него друге структуре које су се позиционирале као неки владари светског поретка попут Г7, земаља НАТО и других држава колективног Запада.
БРИКС представља организацију која се не конфронтира, која није западна организација по својој суштини, иако многи желе да га управо тако виде. За многе земље Запада чланство у БРИКС је за сада затворено из многих разлога, јер они виде будући светски поредак по својим шаблонима, не дају могућност другим државама, народима, регионима, савезима да учествују у сопственој судбини и присиљавају их да се потчињавају њихових нормама. БРИКС је отворени облик узајамног деловања, зато ми видимо потпуно различите земље где је власт организована на другачији начин него на Западу, и које се разликују једне од других. Нпр. Саудијска Арабија, Иран, Кина, Индија, Русија, друге државе, то су земље које имају различите историјске културне вредности.
БРИКС је међуцивилизацијска организација која позива друге народе и земље да се такође укључују по међуцивилизацијском принципу, и по принципу кооперације и узајамно корисне сарадње, за разлику од колективног Запада. Све државе чланови БРИКС-а су сагласне с тим да национални суверенитет треба да се чува, оне нису спремне да дају део свог суверенитета у некакве наддржавне апстрактне организације, и да буду објекат транснационалног капитала, као што се чини на Западу. Зато БРИКС безусловно представља алтернативу међународне архитектуре за будућност између владавине транснационалног капитала и глобалне хијерархије веома мале елите златне милијарде и класичне политике управе земаља у својој разноврсности, што јесте БРИКС.
Надам се да ће Србија и друге државе ући у ту организацију, и да заједно радимо на стварању и јачању светског мултиполарног уређења.
Дајана Лазаревић, Институт за политичке студије, Београд – „Анализа става грађана према БРИКС-у у истраживањима јавног мнења у Србији:
Чланак др Зорана Милошевића у Политичкој ревији 2/2008: „Рат није у светском јавном мњењу омиљено средство политике, те су агресори приморани да преименују рат, шминкају га, приказују у другом светлу“. Све своје интервенције Запад је другачије представљао. Они не представљају рат у медијима који већ годинама воде против Русије и свега што раде Русија и земље БРИКС-а као медијски рат, они говоре да је то „борба за истину“. Истовремено блокирају све што на било који начин позитивно говори о Русији, Ирану, Србији, или било којој источној држави. Све што они раде, то је „војна интервенција“, „мировна мисија“, шминкају ратове које воде да ми њих не бисмо препознали. Истраживања јавног мњења која они спроводе маскирана су у исту ту маску.
Истраживање Института за политичке студије из 2016. године за које мислим да је најближе истини. Узорак је био 1600 људи. За ЕУ било је 26,6%, а за Евроазијски савез 48,5%. Код војног опредељења 19,4% испитаника је хтело да поклони поверење ЕУ, а Евроазијском савезу 53,4%, а онда то упоредите са војним вежбама које се изводе, односно не изводе, са Русима и земљама Истока већ колико година. Код економског опредељења за ЕУ је било 31,8%, а за Евроазијски савез 48,6%. И политика, и војно, и економско опредељење, грађани Србије већинско опредељење поклањају Евроазији, Истоку, БРИКС-у.
У научним радовима др Мише Стојадиновића наводи се да висок проценат људи у Србији и дан-данас страхује од могућег рата са НАТО-м. Није завршена прича са бомбардовањем 1999. и свим што је било 90-их. И даље људи страхују да би могла да буде нека врста сукоба са НАТО-м. Али то није случај само Србије, већ и Русије, многих словенских држава и многих држава Истока. Истраживање организације „Нови трећи пут“ из 2023. године: за улазак у БРИКС гласало је 42,2%. БРИКС-у верује 51% испитаника, а ЕУ 28%. „Кога видите као свог главног политичког партнера?“ 48,3% је рекло да види Русију. 61% мисли да до 2030. године долар неће и не сме да буде главна валута. Макрон је најомраженији светски председник у српским медијима, а затим Бајден.
Оно што ниједна анкета није могла да сакрије је да је поверење српског народа поклоњено БРИКС-у. Поверење српског народа иде Русији и Истоку. Ја могу да вас позовем на конференцију ИПС-а 25. новембра коју организује др Зоран Милошевић посвећеној међународним интеграцијама. Видећете логичан наставак ове приче, коме људи поклањају поверење и шта је савез будућности. А ја ћу вам одмах рећи, на основу материјала у које сам имала увид радећи за зборник конференције – поверење људи не иде на Запад, поверење људи иде на Исток. Исток је будућност.
Проф. др Зоран Милошевић, научни саветник и заменик директора, Институт за политичке студије, Београд – „Улога идеје Евроазије у настанку и развоју БРИКС-а“:
2016. године смо објавили зборник научних радова „Србија и Евроазијски савез“, то је јединствен зборник у словенском свету, постоји само код нас. Захваљујући сардањи са колегама из Русије, Белорусије, Украјине, Србија је била у прилици да објави овај зборник.
Идеја интеграције није нова, то је стара геополитичка прича, све су интеграције по правилу инструмент геополитике, односно њихово спречавање је такође геополитика. Словенофилство и панславизам су биле идеје које су хтеле да уједине Словене. Идеја је пропала 20-их година прошлог века. То разочарање Руса у своју браћу Словене на Балкану, Пољаке, Чехе, довело је до идеје Евроазије. Ми ове године славимо 104 године како је Трубецкој објаснио евроазијство. Када је Дугин узео палицу евроазијства и идеју пронео широм планете, и проговорио да би евроазијство могло да буде интеграција од Владивостока до Лисабона, то је био шок, пре свега за оне који су били следбеници евроатлантистичких идеја. Замислите да ЕУ и НАТО има алтернативу, и то алтернативу која је у свом обиму, суштини, последицама, много боља од нуђене евроатлантске алтернативе.
Бројни руски књижевници су се разочарали у Словене и словенофилство, Достојевски је о томе доста говорио. Међутим, идеја интеграција Словена није тако брзо умрла. После Другог светског рата Стаљин је био за интеграцију Словена. Идеја је била јако прихваћена у то време од комунистичких партија и био је одређен Минск да буде главни град конфедерације словенских држава. Шта се испречило? Југославија и Тито. Мало је познато да је глогов колац у идеју словенофилства ударио Јосип Броз Тито, и идеја је коначно сахрањена са смрћу Стаљина. После тога су се наследници Стаљина држали евроазијства у једном ограниченом смислу.
Сада се говори о новим интеграцијама. Показало се да је евроазијство у пракси регионалног типа, да су само оне државе које су емотивно и историјски блиске Русији хтеле у савез. То је Казахстан, Белорусија, и ми смо хтели за време Слободана Милошевића да се интегришемо у тај савез, али иако је скупштина прихватила и никад није та одлука поништена, ми смо се нашли у неком вакууму између ЕУ и Евроазијског савеза, односно БРИКС-а као наследника и продужетка идеје интеграција. Идеја БРИКС-а је геополитички одговор слободарског света на оно што свет трпи од Запада, а трпи мало је рећи хегемонију, трпи једно брутално насиље, ментално, идентитетско, економско и културно.
Све оне који желе у евроатлантске интеграције ја бих подсетио да је тај савез онемогућио српски свет тј. да се Срби после рушења Југославије интегришу у заједничку државу. Срби из Републике Српске су остали у Босни и Херцеговини, агресијом је одузето Косово и Метохија, лажним референдумом одвојена Црна Гора итд. То не смемо заборавити. Како да се интегришемо међу оне који нас не воле? И мржња коју данас трпимо у региону је такође продукт оних где ми официјелно желимо да уђемо. Радио сам истраживања одакле мржња у БиХ. Кад год спласну тензије у БиХ, појави се неки државни историчар Велике Британије и распали ватру мржње између Срба и Муслимана, односно Бошњака. Немогуће је живети у кући где се људи мрзе. Али има и кућа где се људи воле и мисле слично, то је идеја Евроазије, односно у новије време БРИКС-а. Када се БРИКС преведе са енглеског значи цигле, и то је предиван појам који говори да БРИКС представља изградњу новог дома, нове куће, нечега новог.
Економска сарадња слободног и слободољубивог света је примарна ствар о којој се прича у БРИКС-у, и ту су велике могућности и за Србију. Даље, међународни пријатељи и сарадња. Да није било Русије, у Савету безбедности бисмо ми били одавно проглашени геноцидним народом. Постоји мржња према нама а ми као „геноцидни“ сад треба да се интегришемо са онима који су нас таквим учинили; та идеја није логична и нема никакво оправдање. Даље, финансијска стабилност. БРИКС је формирао банку, телевизију, формира лагано и друге институције и омогућава да државе, избегавајући долар, стабилизују своју монетарну и фискалну политику. Оно што је посебно интересантно за мене је да је БРИКС коначно почео да повезује науку држава које су ушле у БРИКС, и то без условљавања. То је невероватан потенцијал. Ми данас ако хоћемо да објавимо научни рад у ЕУ, рецензент нам постави питање: „Да ли је крива Русија или Украјина, и да ли је Косово Србија или самостално?“ У зависности од одговора биће вам рад необјављен или објављен. Тај терор који нема везе са науком присуствује и овде. Наш Фонд за науку који се кредитира из Светске банке је ушао у некакве наводно елитне европске организације где је протерана руска наука. Ви знате да је наука општечовечанско добро, не може бити европска, српска, ничија.
Ово је нада да постоје у свету државе, политичари, народи који желе да буду слободни и да им нико не диктира како треба да мисле, шта треба да раде итд. Прошле године сам био на форуму о Криму у Москви. И први пут сам имао прилику да причам са људима, професорима универзитета из Африке. Невероватно колико добро виде ситуацију. Знају боље од нас неке ствари јер трпе практичне притиске, и није чудо што су афричке државе кренуле ка путу БРИКС-а.
Све оно што нама треба налази се у том делу слободољубивог света, и ми који се бавимо научним истраживањима треба да нашој јавности укажемо да је заблуда ићи у евроатлантске интеграције тј. да те интеграције имају данас изузетно добру алтернативу. Та алтернатива се зове БРИКС.
Валериј Коровин – „Евроазијски пројекат многополарности: Избор Европе између пропасти и спасења“:
Налазимо се у преломном моменту смењивања глобалне парадигме уређења света од униполарог који је цивилизацијски Запад градио током многих деценија, ка мултиполарном свету ка коме иницијатори стварања БРИКС-а предлажу да се креће. БРИКС представља први концепт мултиполарног света, плуралнијег, праведнијег, у коме се узимају у обзир интереси свих цивилизација а не само једне од њих која је глобалистички Запад.
Под вођством САД садашњи светски поредак чији залазак видимо у свој пуноћи демонстрирао је особеност тог света који је Запад покушао да створи, и то на који начин тај свет поступа са свим осталим незападним цивилизацијама, културама, државама и народима. Данас у суштини видимо распадање, крах тог света који се дешава због тога што западне стратегије нису дочекале крај тог процеса који су отпочеле, већ су подлегле саблазни коришћења оних предности које су се пред њима створиле услед развијања глобализације за своје интересе. Сви смо видели током многих деценија како глобализација, која је најављивана као неки универзални праведни систем за све, који ће стварати јединствене економске, политичке, културне шаблоне за све остале цивилизације, у шта се тај свет врло брзо претворио у ситуацији једностране експлоатације свих оних који се нису заклели глобалистичком пројекту. Ти који се нису заклели били су изложени најсуровијим репресалијама од стране глобалиста.
Глобалистички пројекат је лишавање суверенитета, и то смо посматрали много пута, почев од разбијања Југославије, окупације Ирака, свргавања законитог режима, Либије, Сирије, и мноштва других примера како су глобалисти поступали с онима који се не слажу и како су користили своје предности које су изграђене у оквиру глобалног пројекта. Западни политичари и стратези, не дочекавши завршетак процеса глобализације, почели су да користе оно што су имали као своје једнострано преимућство, чиме су створили најнеправеднији свет од свих који су постојали у историји човечанства. Било је и других неправедних система, али су они били локализовани, ограничени простором. Овде је, међутим, покушано да се неправедни свет изгради на глобалном нивоу.
До данас западни политичари настављају да се понашају као да су тај глобални свет већ изградили, као да тај глобалистички поредак постоји и да се сви покоравају његовим лидерима, којима су се именовале западне земље, покоравају се његовим стратегијама, идеологији, његовим културним кодовима. У стварности, то је далеко од истине. Видимо да се већина човечанства не слаже са вољом западних лидера, а Запад је апсолутна мањина – око једне милијарде од осам милијарди људи који данас живе на Земљи. И та мањина наставља да намеће своју вољу остатку човечанства, умножава неправду и експлоатише остатак света у своју корист, у суштини у колонијалном формату, приморавајући цео свет да ради за њих. САД троше 50% светског БДП-а, а тамо живи 300 милиона људи. То је крајње неправедно, а овде се ради само о економији, а да не помињемо наметање културних кодова, доминацију Холивудских нискобуџетних продукција, превагу западне музике и интернета који је под контролом западних политичара. Запад наставља да шири овај глобални контролни поредак на остало човечанство, као да је већ изградио униполарни свет, али у стварности идеја униполарног света је на свом заласку.
Већина човечанства се не слаже са овим ауторитаризмом, са овом неправдом, па отуда и алтернативе попут БРИКС-а, које формирају обрисе мултиполарног света. У том свету, Евроазија је један од неколико полова, не једини, као што је Запад, већ један од неколико цивилизацијских полова, који су мање бројни од националних држава, али су више од једног. Овај евроазијски пројекат у потпуности се заснива на алтернативним вредностима, супротним западним. Док Запад промовише модернизацију и постмодерну, дехуманизујући своје масе, евроазијски пројекат, чији је центар Русија, гради се на традиционализму, очувању вредности традиционалне културе. На темељу таквих појмова као што је Бог, кога је Запад избацио и одбацио. У Евроазији је све то очувано. Евроазијска цивилизација је заснована на категоријама вере, а не атеизма и безбожништва. Ако становници евроазијске цивилизације обожавају Бога, онда становници Запада обожавају ђавола. На Западу доминира категорија времена и флуидности, док у Евроазији доминирају вечност и непроменљивост основних вредности. Модернизација је могућа само у материјално-техничком сегменту.
Данас је евроазијски пројекат, евроазијска цивилизација – потпуна алтернатива западном либерализму, постмодерним и глобалистичким тежњама. То је алтернатива у којој народи могу да се сачувају као колективни идентитети, традиционални етноси и културе, вере и уопште традиције, конзервативне вредности; све оно на основу чега се човечанство развијало хиљадама година остаје сачувано у оквиру евроазијске цивилизације. Исто се може рећи за цивилизације арапског света, Латинске Америке и Африке. Посебан пол је Кина и тај ареал земаља које су културно блиске с њом. Овај свет је разнолик, и с обзиром на међусобно признавање различитости, он је стабилнији и плуралнији, како кажу заговорници идеје мултиполарног света.
Управо ка том плуралном свету се крећемо. Важно је какву ће одлуку донети европске земље. Европа данас није субјект, лишена је суверенитета и амерички политичари је доживљавају као америчку колонију. Данашња Европа је видљива манифестација спровођења глобалистичког пројекта. Ево шта се дешава с онима који су се у потпуности предали западној либералној глобализацији и који су се покорили. То је тужна слика онога како Европа данас изгледа. Али постоји и Источна Европа, која је током многих година своје историје с времена на време себе доживљавала као алтернативу Западу, као део евроазијског пројекта, као део велике Евроазије и континенталног стратешког простора који се супротстављао западној Европи и западној цивилизацији под вођством Англосаксонаца. Данас и Источна Европа има исти избор као и увек – предати се Западу и претворити се у постчовечанску биомасу без традиција и културе, колективног идентитета, укључујући и полни идентитет (објективно-оријентисана онтологија), или прећи на страну Евроазије, традиције, очувања људског идентитета и достојанства, који су се обликовали вековима и миленијумима и који остају сачувани у оквиру евроазијског пројекта. За Источну Европу овај избор је отворен, и она може у било ком тренутку изаћи из америчке заштите и строгог доминирања, и тада народи имају прилику да сачувају свој идентитет, а не да буду растворени у глобалистичком лонцу који дехуманизује све живо.
Ево каква је алтернатива БРИКС-а. Умрети под влашћу западног ђавола или преживети и спасти се у оквиру мултиполарног пројекта БРИКС-а, у оквиру евроазијског цивилизацијског пројекта за Источну Европу. Надам се да ће здрав разум превладати и да ће народи Европе донети прави избор, препознавши свог главног непријатеља у виду западног либералног ђавола, кога треба вратити назад у његову паклену јазбину.
Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији и председник СКЦ Ћирилица – „Ћирилица као писмо међу народима Евроазије“:
Ја се овде осећам као да сам у неком српском дому, и то је са моје стране од срца изречено. Моја тема је ћирилица као писмо међу народима Евроазије. Ћирилица је на фронту и бранику одбране православља. Ако падне православље, пада и ћирилица, ако падне ћирилица, пало је и православље.
Забране ћирилице су биле стравничне у ових хиљаду година. Међутим, кад год је српска држава била јака, нико није помислио да се пише неким другим писмом него само ћирилицом, од Стефана Немање до цара Душана. Како је српска држава слабила, ћирилица се губила и веома често је била забрањивана. Да се у Русији не би десило са ћирилицом оно што је Србима, поручујем држите се свог светог писма ћирилице. Она је једног тренутка замало да поклекне у Русији, јер је по доласку Лењина на власт формирана комисија за прелазак на латиницу. Међутим, Стаљин је 1930. укинио ту комисију.
Ко год је ћирилицу и веру променио, тај народ нестаје. Лужички Срби су остали на само 80.000, готово, нема их. Професор Миле Медић, пријатељ нашег удружења, каже да када у наш језик уђе нека страна реч, језик се помало крњи, а то се нама дешава сваки дан. Сваки дан чујете неку страну реч, и када прошетате улицом Кнеза Михаила видећете свега 12% ћирилиних, а можда сад и мање, натписа.
Ја често говорим о четири јунака ћирилице 20. века. Први су јунаци из Црне Горе, 14 учитеља који су дошлин и рекли Аустроугарима да неће да пишу латиницом. Аустроугари су послали емисаре који су рекли ако будете писали ћирилицом, ми ћемо вас стрељати. Учитељи су одбили да пишу латиницом, и свих 14 њих су стрељали. Други јунак је Харитон Миљковић, председник општине Врање. 1915. године Врање је окупирани и они дођу код Миљковића и кажу му мораш да мењаш печате на бугарску ћирилицу. А он каже: нећу да мењам печати на блгарску ћирилицу, рат још траји, стрељајте ме. И они га стрељају. 1941. године усташе долазе код светог владике Петра Зимоњића у Сарајево, хапсе га, и такође хоће да промене печате на латиницу. Он каже не долази у обзир. Они га одведу у Јасеновац, почупају му браду, кожу му са леђа скину и баце га у пећ и запале. И четврти јунак ћирилице Сава Шумановић који није хтео да се потпише латиницом. Одсекли су му обе руке, бацили у креч, и тако је завршио, мада је био дете из богате породице и уопште није био угрожен било чиме, али је постао јунак ћирилице.
Олга Литвина, Бојевое братство (РФ), Србија – „Ветерани – људи са посебним вештинама, важан део друштва у помагању цивилном сектору“:
Војни ветерани су апсолутно јединствени део друштва који имају десет особина које су такође неопходне БРИКС-у.
Прва, то је служење отаџбини више од свега. Ветерани су бивши војници који у изабрали пут служења отаџбини. Цео њихов живот био је посвећен домовини. Постајући цивили, они не могу постати потрошачи добра, они по својој природе настављају да служе отаџбини. Као пример служи сверуска организација ветерана Боево братство која је у себи ујединила све ветеране, од обичних војника до генерала. При томе су они као чланови друштва потпуно у једнаком положају. Једнакост је један од основних принципа БРИКС-а, и такође особина сваког ветерана. Ветерани су изузетно отпорни на материјална добра, практично непоткупљиви. Непоткупљивост је трећа особина која је неопходна БРИКС-у. Постојаност и посвећеност својим ставовима је још један основни фактор БРИКС-а, и то је четврта особина која гарантује испуњавање закључених уговора. Као што знамо, у савременом свету се ниједан уговор не поштује. Постоји руска пословица „Сам погини, а друга спасавај“. То је важан морални знак будућег човека БРИКС-а. Пета је самопожртвованост сваког војног ветерана. Код Срба постоји добар пример, мајор Тепић који није напустио положај и разнео се заједно са складиштем муниције како окупатори не би могли да је искористе против цивилног становништва. По цену свог живота спасио је многе животе обичних цивила. То је особина будућег човека не као потрошача, већ као човека каквим је замишљено створен од Бога. Јаке пријатељске везе су шеста особина. Она је формирана у процесу служења родној земљи и остаје заувек. Тако ветерани било где на планети пружају једни другима максималну помоћ, ослањајући се на правило да је пријатељ мојих пријатеља и мој пријатељ. Нпр. Боево братство има више од 90 организација у Русији, и више од 10 представника у различитим земљама. Сваки члан Боевог братства, враћајући се било ком послу, добија максималну подршку и помоћ. Хуманост је такође једна од основних фактора БРИКС-а и седма особина ветерана. Поред тога, навика решавања проблема на најефикаснији начин за постизање циља је знак доброг војника. Особина осам је једноставност, особина девет ефикасност, неопходна је за млад БРИКС. БРИКС-у је потребна структура која ће бити свима јасна, једноставна и ефикасна. Десета особина ветерана је безбедност. Војни ветерани се често након завршетка активног живота баве заштитом и обезбеђењем. Војни ветерани су увек спремни да пруже максималну подршку свом председнику, млађим лидерима као и у оквиру БРИКС-а.
Тако су све особине које имају војни ветерани фактички и особине БРИКС-а. Ветерани морају да дају максималну подршку БРИКС-у, а БРИКС мора да се ослони на њих да би створио ефикасну структуру.
Хтела бих да честитам нашем председнику Владимиру Владимировичу Путину сређан рођендан.
Милорад Ђошић: Фали тамо поред споменика Милана Тепића и Стојадин Мирковић. Он је погинуо са својим мајором и рекао му „Друже мајоре, ја сам дао реч“. Тако да споменимо тог дечка сваки пут када споменемо Тепића.
Генадиј Шорохов, заменик председника организације, извршни секретар Међународног савеза Удружења ветерана Бојевое братство, ветеран ратних деjства – „Улога ветеранских организација у савременом друштву“:
По нашем мишљењу, ветеранске организације су изашле на челне позиције у заштити интереса ветерана и активном учешћу у животу нашег друштва. Томе сведоче програми у Русији и другим земљама за именовање ветерана у руководеће органе земље. То је резултат ауторитета који ветерани уживају. Данас у Русији постоји много ветеранских организација које су уједињене заједничком идејом – све за фронт, све за победу. То је наш главни задатак. Ми преносимо искуство које су генерације фронтовских бораца из Велике отаџбинске војне, ветерана Авганистана и других ратова стекле, како бисмо васпитавали патриотизам код младих генерација.
Млади момци данас испуњавају борбене задатке, што сведочи о ефикасности рада ветеранских организација. Одгајили смо многе патриоте и заштитнике отаџбине који часно испуњавају задатке у оквиру СВО. Наша организација „Борбено братство“ има блиске контакте с међународним ветеранским организацијама. Недавно сам био на обележавању 85 година од битке на Халхин Голу у Монголији, где сам се састао са њиховим водећим ветеранским организацијама. Занимљиво је да је у Монголији председник земље уједно и председник ветеранске организације с којом сарађујемо. Овај важан фактор одређује положај ветерана у друштвеном животу. Верујем да ћемо заједно успешно радити како бисмо одредили даље правце наше заједничке делатности.
Др Александар Лукић, научни сарадник, Институт за политичке студије. Београд – „Историја и будућност БРИКС+“:
На почетку је скована реч БРИК, и то је учинио амерички економиста Џон О’Нил који је 2000. године предвидео да ће земље БРИК-а до 2050. године бити водеће светске економије. Сада се већ види да је то предвиђање било тачно, а можда је грешка само у години, можда ће бити много раније. Већ сада економски показатељи говоре да су земље БРИКС-а јаче од земаља Г7.
Сама организација настаје 2006. године на иницијативу Русије и председника Владимира Путина, био је то први састанак и прво удруживање у БРИК. Председник Путин коме је данас рођендан, коме и ја желим да упутим честитке, можда може да се каже и на руском: „Поздравляю с днем рождения“, и да додам оно што је патријарх Кирил рекао: „Било би лепо када би председник Путин владао до краја овог века“. Било би лепо а и добро за цео свет.
Први самит БРИКС-а је био 2009. године у Јекатеринбургу, и то се може сматрати званичним почетком. Већ следеће 2010. године земљама БРИК-а придружила се Јужна Африка, тако да је од тада то БРИКС. Земље БРИКС-а окупљају око 3,5 милијарди људи, око 40% светског становништва, и сама та чињеница говори да је то једна моћна организација.
Правац којим су САД хтеле да воде свет и усмере токове историје јесте правац хегемоније по принципу господара и робова. То је принцип који је владао од разбијања Совјетског Савеза па све до данашњих дана, и још увек није поражен до краја. БРИКС је нешто сасвим друго. И ма колико светски хегемон желео да се и даље иде у том правцу што се тиче целог света, рекао бих да историја има неке друге планове, и да се ти планови, Хегел би рекао светског ума, остварују кроз организацију БРИКС.
БРИКС је дакле организација која окупља онај део света који не жели да се свет организује по принципима господара и робова, већ жели да свет буде суверено једнаких држава, равноправних држава, свет у коме ће владати оно што се раније у Покрету несврстаних називало мирољубива коегзистенција. Нешто што ће доприносити развоју партикуларитета, а без партикуларитета нема народа. Глобализација кроз хегемонију води нестанку народа, води обрнутом Вавилону, успостављању једнојезичности, не само нестајању ћирилице, већ и свих других писама, свега што је друго у односу на оно што треба да влада светом. Ту су и писмо, и језик, и народи. Свет би у том погледу представљао скуп џендеризованих појединаца којима би управљала светска влада, а то су заправо САД.
То је оно у чему ја видим значај БРИКС-а, а БРИКС предводе Русија и Кина. Верујем да ће се и на војном плану, у Украјини и на Блиском истоку, остварити победа и да ће свет ићи овим смером, развојем кроз партикуларитете без господара и робова. У томе ја видим будућност БРИКС-а.
Слободан Стојичевић, закључак:
Сада у БРИКС-у + више немамо организацију од само пет држава, а имамо преко 30 држава које чекају на учлањење у тај клуб. Сада имамо план да то прерасте у нову Организацију уједињених нација која ће покривати цео слободан свет, па ће се тек онда унутар те организације правити неки геоекономски блокови. То нека остане тема за будуће скупове.
Приредио: Марио Калик
