Овог викенда у Москви је одржан 3. Међународни економски форум „Русија-Балкан у архитектури мултиполарног света: перспективе економске интеграције“. На форуму је било више од 160 учесника, укључујући из Србије, Републике Српске, Чешке, Северне Македоније и Хрватске, као и представници 18 руских региона и црногорске дијаспоре. Организатори форума су Центар за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и Руско-балкански центар за пословну сарадњу и културу.
Главна тема разговора била је изградња пословне, образовне и технолошке сарадње са земљама региона у условима западног притиска, тешкоћа са логистиком и банкарским трансферима.
„Балкански регион може постићи диверзификацију економских веза захваљујући својим природним и културним ресурсима, који такође доприносе развоју туризма“, изјавио је Бојан Торбица, посланик Народне скупштине Републике Србије и шеф посланичке групе Здрава Србија – Покрет социјалиста.
Према његовим речима, последњих деценија балканске земље су пословале на периферији европског економског простора. Иако им је ово омогућило да стабилизују своју позицију након низа регионалних криза, то је такође учврстило статус у којем Балкан има изузетно ограничен технолошки суверенитет, са западним инвестицијама које доминирају кључним индустријским секторима. Овакво стање ствари негативно утиче на могућности за даљи раст, који би могао бити подстакнут сарадњом са земљама БРИКС-а.
Торбица је указао да се на Балкану активно развијају дигиталне компаније, добијају се литијум, бакар, алуминијум, злато и други минерали значајни за савремену индустрију. Србија је значајни произвођач житарица са развијеним сточарством, Северна Македонија има јако виноградарство и повртарство, а значајан агроиндустријски и пољопривредни потенцијал има и Босна и Херцеговина.
„Жалосно је што тренутни геополитички услови нису погодни за билатералну комуникацију, али представници пословне заједнице траже контакте у Русији и обнављају раније прекинуте везе за будућност“, сматра Дејан Бешлијев, руководилац Македонско-руске привредне коморе. Он је подвукао да су најперспективније области сарадње винарство, пољопривреда и туризам.
„Очекујемо потписивање споразума између Министарства просвете Руске Федерације и Министарства науке, технологије и високог образовања Републике Српске, што је планирано за ову годину“, изјавио је Драга Мастиловић, министар за научни, технолошки развој и високо образовање Републике Српске.
Он је посебно истакао сарадњу између Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци и Истраживачког центра за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“, као и Историјског института Универзитета у Источном Сарајеву и Руског историјског друштва. Министар је нагласио да се у центру пажње руских и српских научника последњих година налазе покушаји прекрајања историје, што се посебно односи на резултате Другог светског рата.
„Данас смо се овде окупили овде да удружимо снаге, разменимо искуства и поставимо темеље за одржавање постојећих економских веза и њиховог развоја у будућности“, рекао је Михаил Јарујев, руководилац Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу. Он је нагласио да у ери промена састанци попут Руско-балканског економског форума постају катализатор за развој веза између земаља. Додао је да након распада Совјетског Савеза нико у Русији није био активно заинтересован за балкански регион, али се у последње време ситуација променила. „Одржане су стотине манифестација, изложби, културних и образовних семинара“, рекао је Јаруев. Према његовим речима, данас све више људи у Русији учи српски и стиче „огромну количину знања о Балкану“.
Учесници форума, који се одржава од 2024. године, размотрили су и перспективе локализације успешних балканских пословних пројеката у руским регионима, као и о могућностима за директну сарадњу између малих и средњих предузећа и стварању дигиталних B2B платформи за олакшавање таквих интеракција.
У посебној изјави за новинаре након форума, Бојан Торбица је нагласио: „У светлу глобалних дешавања, Србија и Русија морају све више да сарађују и да се ослањају једна на другу“ и додао да оне имају „много тога да понуде једна другој“ и изнео уверење да ће препреке које нашој сарадњи стварају чланице ЕУ и НАТО ускоро бити превазиђене.
