Руски савет за међународне послове (РСМД) је 8. априла 2025. године, заједно са Институтом за међународну политику и привреду (ИМПП) одржао је округли сто под називом „Балкански регион у систему евроазијске безбедности“. Састанак је одржан у хибридном формату. Учествовали су представници руског Министарства спољних послова, као и водећи руски и српски стручњаци за балкански регион.
На почетку скупа је говорио амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Доносимо кључне тачке из његовог излагања:
✦ „Безбедност Европе се не може замислити без стабилности Балкана, широке узајамно корисне сарадње у региону. Међутим, овде ствари стоје тако да ни један од процеса решавања сукоба насталих као последица распада СФРЈ до дан данас није био успешан.
✦ Политичким притисцима и уценама западњаци покушавају да измене постигнуте споразуме у сопственом интересу, настојећи да регион остане територија тињајуће кризе. Најупечатљивији примери такве погубне политике су кориговање Дејтонског споразума, укључујући давање такозваном „високом представнику“ у Босни и Херцеговини широких овлашћења без преседана, што је у суштини увођење спољне управе, као и непоштовање одредби Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која гарантује да је Аутономна покрајина Косово и Метохија интегрални део Србије.
✦ Без повратка основама међународног права, Повељи УН у њеној целини, без имплементације темељних докумената Савета Безбедности УН не може се постићи право решење проблема.
✦ Побољшању ситуације допринела би реализација концепта евроазијске безбедности, који је изнео Председник Русије Владимир Путин. Његови кључни принципи, пре свега недељивост безбедности и немешање у унутрашње ствари суверених држава, у складу су, између осталог, са традицијом дипломатије Београда.“
Директор Департмана за европска питања при руском Министарству спољних послова Владислав Маслеников је у наставку скупа истакао:
„Европска унија је доживела потпуни крах као посредник између Београда и Приштине и читав низ година није успела да издејствује да се поштују обавезе по питању формирања Заједнице српских општина. Архитектура европске безбедности заснована на НАТО-у се показала неуспешном, а Русија има реалну алтернативу — равноправну и недељиву регионалну безбедност целе Евроазије“, поручио је дипломата.
“Желимо да свака држава нашег континента има чврсте гаранције безбедног развоја како нико не би био угрожен претњама деструктивног мешања у унутрашња питања”, додао је он.
На округлом столу су размотрене контуре евроазијске безбедности: њене концептуалне основе и перспективе потпуне реализације, као и различити системски аспекти. Експерти су разговарали о низу питања и посебно су упоредили концепте европског и евроазијског система безбедности, њихову ефикасност и анализирали како би иницијатива коју промовише Русија могла да се примени у земљама балканског региона. Пажња је посвећена и другим аспектима, укључујући утицај унутрашњеполитичких проблема и етничких сукоба у Србији и Босни и Херцеговини на потенцијални нови безбедносни модел и регион у целини.
Доносимо и списак свих учесника округлог стола: изванредни и опуномоћени амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко; директор Департмана за европске проблеме МСП Русије Владислав Маслењиков; директор Другог европског департмана МСП Русије Јуриј Пилипсон; генерални директор РСМД Иван Тимофејев; главни научни сарадник Института за славистику РАН Јелена Гускова; научни сарадник Центра за медитеранске студије Високе школе економије Александар Пивоваренко; руководилац Центра за евроазијске студије ИМПП Душан Пророковић; научни руководилац Института за светску војну економију и стратегију при Високој школи економије, члан РСМД Дмитриј Трењин; виши експерт Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) Антон Демидов; Руководилац пројекта Фондације за подршку јавној дипломатији “Горчаков” Анастасија Котова; научни сарадник Института за европске студије (Србија), гостујући професор на МГИМО универзитету МСП Стеван Гајић; научни сарадник Сектора регионалних проблема и конфликата ИМЕМО РАН “Примаков” Полина Соколова; Шеф Катедре за међународне економске односе и спољноекономске везе “Ливенцев” МГИМО МСП Русије, водећи научни сарадник у Центру за источноевропске студије Економског института РАН Марија Максакова; млађи научни сарадник Одељења за савремену историју Централне и Југоисточне Европе Института за славистику РАН Јаков Смирнов; Главни и одговорни уредник штампаних публикација РСМД, млађи научни сарадник Одељења политичких наука ИНИОН РАН Даниил Растегаев. Састанак је модерирао програмски менаџер РСМД Милан Лазовић.
