Доносимо интервју Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка листу “Политика” и ауторски текст за лист „Вечерње новости“, оба објављена на Дан Победе, 9. маја 2025.
– Данас обележавамо 80 година од Победе над фашизмом. У Русији се тај дан не само обележава, већ се суштински прославља?
– Наравно, Дан Победе се код нас и обележава и прославља, јер је то велики дан за Русију и све народе бившег Совјетског Савеза. Ми историју памтимо и – у име садашњости а посебице будућности – не дозвољавамо да падне у заборав. Данас, када се неонацизам буди у Европи, овај празник посебно добија на значају. Неонацизам се користи као главно оружје за претварање Украјине у „анти-Русију“, што представља сталну претњу по безбедност наше земље. Шире се теорије о наводној агресији Русије, док се у исто време прећуткују сви узроци украјинске кризе. Дан Победе представља враћање ка историји. Прослављамо га заједно са онима који деле наше вредности. А Србија је ту међу првима.
– Због чега?
– Зато што је Србија, као и Русија, поднела огромне жртве. Била је подвргнута агресији. Срби се нису покорили, већ су наставили да се боре. А ту су и наше традиционалне пријатељске, братске везе – што је константа када говоримо о нашим односима. Отуда и заједнички вредности – мир и равноправна сарадња.
– Данашња парада је највећа у новијој историји?
– Грандиозна, наравно. Парада је увек једно од најважнијих дешавања током 9. маја.
– Због чега Русија организује параде? Да ли је то демонстрација силе?
– То је исказивање поноситости. Доказ да је безбедност земље на одговарајућем нивоу. Пошто је Дан Победе војнички празник, парада је нешто што је сасвим прикладно. Истом логиком се руководи и Србија.
– Овде ће парада бити одржана у септембру.
– Да, Председник Србије је рекао да ће парада бити посвећена јединству и слози српског света. Наравно, такво јединство мора имати и гаранта у виду модерних оружаних снага, чему Београд придаје велики значај. Ово је и важан део наше билатералне сарадње.
– Из ЕУ прете да ће зауставити напредак Србије на „европском путу” због присуства председника Вучића на паради у Москви.
– То је атак на суверенитет Србије, на достојанство земље и њеног лидера кога је народ изабрао и који брине о интересима своје државе. Али и покушај да се умањи значај 9. маја, а нацизму широм отворе врата. Београд јасно дефинише свој став када је у питању ЕУ, но при томе истиче своје опредељење да сачува независност и слободан развој односа са другим партнерима.
– Кажу да се Русија противи приближавању Србије ЕУ.
– Верујте ми, о томе никада није било ни речи. У исто време, западни партнери су још деведесетих година прошлог века принуђивали Београд да бира: или са нама или против нас. Притисак на Србију да прекине везе са Русијом потом је само постајао све јачи. Додаћу да постоје одређене илузије када је реч о Европској унији, што је, вероватно, само по себи јасно ако се узме у обзир жеља да се развију садржајни односи и обезбеди једнака и недељива безбедност на континенту. Међутим, ЕУ се данас мења. У Бриселу у први план избијају чисто војни циљеви: од убрзане милитаризације до жеље да се Русији нанесе „стратешки пораз”.
– Али, Београд не учествује у таквим пројектима.
– Србија остаје при свом европском опредељењу, видећи циљеве и принципе ЕУ онаквима какви су некада били.
– Стиче се утисак да Запад жели да присвоји победу Русије и умањи њен значај. Они се састају „негде у Украјини”, али је питање шта славе.
– То је, наравно, није ништа друго до лакрдија. Не сматрам да овде ишта треба коментарисати. То да они желе да прецртају допринос СССР-а Победи је апсолутно тачно. Они желе да украду историју. Држава без историје није држава са пуновредним суверенитетом. Оваква политика је била актуелна још у време када се чинило да имамо непомућене односе са Западом. Задатак да се Русија лиши суверенитета постављен је одмах након распада СССР-а. У данашње време бескрупулозан ревизионизам и изопачавање историјских чињеница достигли су невиђене размере. Чак и покушавају да повуку знак једнакости између нацистичког режима и совјетске власти. Нажалост, с обзиром на општи ниво познавања историје, такве тезе је релативно лако пропагирати. Међутим, и ми активно радимо, а са нама је и Србија.
– Постоји извесни неспоразум око тога ко је ослободио Србију у Другом светском рату.
– Ако ми дозволите, кренућу од општег ка конкретном. Да би се осигурала објективност у историји, мора постојати равнотежа и честит приступ томе. Ми се трудимо да то и чинимо – пре свега држимо се архивских докумената. Не омаловажавамо улогу других држава и народа, који су били наши савезници у антихитлеровској коалицији. На пример, 25. априла достојанствено је прослављена осамдесета годишњица сусрета совјетских и америчких војника на Елби. Међутим, историјске чињенице као што су број армијских група, дивизија, опреме коју су Немачка и њени сателити отпремили на Источни фронт говоре сами за себе. Увек смо признавали улогу покрета отпора у Југославији, истичући његов допринос у заустављању неких од главних нацистичких јединица на Балкану. Од почетка рата СССР је пружао војну помоћ партизанима. Ако говоримо о завршној фази, ослобођењу Источне Европе, напредовање Црвене армије јесте резултат грандиозних активности на више фронтова, напора војних, војнотехничких и позадинских служби. Наравно, у Србији се тесно сарађивало са НОВЈ. Када сам почео да радим у Министарству иностраних послова, у ресору који се бавио сарадњом са Југославијом су радили ветерани, учесници Београдске операције.
– Шта су Вам они причали?
– Да су партизани, познавајући територију и логистику, напредовање наших јединица учинили лакшим. Да је број жртава, захваљујући активности НОВЈ, био мањи. Али да је одлучујућу улогу у ослобађању одиграла управо Црвена армија. Желео бих да истакнем још један важан моменат. Наша земља је поднела највећу жртву – од 27 милиона људи, погинулих током Великог Отаџбинског рата, више од половине су жртве геноцида, намерног убијања мирног становништва наше земље. Али, постоји и друга страна – Совјетски Савез је учинио и највећи подвиг у име Победе.
– У Србији то знају, памте и поштују подвиг совјетског војника. А како је то у другим земљама које је СССР ослободио?
– У појединим земљама – посебно у земљама Балтика и Пољској – на нивоу државне политике покушавају да избришу то сећање. Руше спомен-обележја. Искривљују слику догађаја током рата. Послератни период представљају као „совјетску окупацију источноевропских земаља”. У потпуности негирају чињенице велике помоћи СССР-а, који је тад такође пролазио кроз тежак период, када је реч о њиховом економском опоравку и повратку нормалном животу. Но фалсификујући историју, власти ових земаља вређају себе саме. Јер то је и њихова национална историја.
– Председник Путин је рекао да су лидери који ће доћи у Москву 9. маја много храбрији од оних који им прете. Како у Русији оцењују посету председника Вучића?
– Наравно, Председнику Србије ће бити посвећена највећа пажња, то је директно повезано са нивоом и природом наших односа. Наши лидери су водили телефонске разговоре и разматрали актуелна питања. Међутим, лични сусрети увек отварају могућност изналажења нових, обострано корисних решења. Ми се тренутно суочавамо са низом потешкоћа због санкција ЕУ које су увеле земље суседи Србије. Београд, руководећи се својим националним интересима, не одступа од свог чврстог, независног става по овом питању, захваљујући чему се наша сарадња и даље развија.
– Дакле, постоји двоструки притисак на Србију – због њеног одбијања да уведе санкције и због доласка у Москву да присуствује прослави Дана Победе?
– Постоји и трећи моменат, он се директно односи на Србију. Задатак је исти: дисциплиновати Београд, лишити га суверенитета и гласа у сфери политике. То је притисак у вези са Косовом – натерати Србију да призна „државност” покрајине, као и притисак због Републике Српске са циљем да се прекину све везе између Београда и Бањалуке. Имамо веома тесну сарадњу са Србијом по овим питањима, између осталог, и у УН.
– Патријарх Српски је недавно боравио у Русији и састао се са Председником Путином. Према речима поглавара СПЦ, у Србији се одвија „обојена револуција”. Многи критикују Патријарха због тих речи. Шта Ви мислите – шта се то у Србији заправо дешава?
– Мислим да такве критике нису оправдане. Патријарх Порфирије је човек изузетно великог ауторитета. Он такође веома добро поима стање ствари у својој земљи и свету. Ми се у нашим проценама ослањамо на доступне објективне информације и мишљења наших партнера. Председник Србије је први указао на то да је у питању цинично мешање споља које поседује све знаке „обојене револуције”. После страшне трагедије у Новом Саду протестима се придружило много људи вођених искреним састрадавањем, док организатори „револуција” користе ситуацију.
– Председник је представио извештај руског ФСБ-а у коме се наводи да против демонстраната није употребљен звучни топ, али су многи довели у сумњу његове речи.
– Па, одрадили су своју агенду.
– Дакле, извештај је аутентичан?
– Председник је све рекао, немам шта да додам.
– Зашто им се извештај не свиђа?
– Он се не свиђа заговорницима дестабилизације у земљи.
– Да ли је то онда доказ да се ипак ради о „ обојеној револуцији”?
– Да, то је очигледно.
– Када ће бити могуће стати на крај безакоњу Приштине која не испуњава обавезе, преузете под окриљем ЕУ, и наставља да терорише српско становништво?
– Ту је неопходно да Запад утиче на Приштину. Међутим, таквог утицаја нема. Западна политика деценијама подржава „независност” Косова. Циљ НАТО агресије на Југославију 1999. године је управо било распарчавање Србије.
– Зашто Запад не признаје оно на шта се обавезао?
– Нас то не изненађује. Познати су нам многи примери дрске, циничне преваре. Сетимо се Минских споразума о Украјини. Испоставило се да нису ни планирали да их имплементирају. Ови споразуми су били потребни како би се кијевски режим припремио за војну акцију. И овде се о истом ради. Надамо се да понављање оружаног сукоба није у питању. Међутим, остаје питање успостављања пуне контроле Приштине над подручјима Косова насељеним Србима, пре свега на северу покрајине. Зато Бриселске споразуме о формирању Заједнице српских општина на Косову сматрам пуким прикривањем. Не би ли Срби у Београду или Косовској Митровици стекли утисак да се могу надати било каквом напретку, док за то време Курти мирно осваја север покрајине. ЕУ седи скрштених руку, али при томе говори о потреби смањења међународног присуства, тј. Мисије УН на Косову, која је, кажу, испунила свој циљ. То би режиму у Приштини дало потпуно одрешене руке.
– Хоће ли Москва и Вашингтон моћи заједничким снагама да не допусте сукоб на Балкану?
– Руско-амерички дијалог се не одвија без препрека, али је прилично интензиван, с обзиром на то да је комплетна архитектоника односа практично уништена, углавном у време Бајденове администрације. Слажући се да се може говорити о одређеним позитивним моментима, ипак је веома тешко прогнозирати динамику сарадње у појединим правцима, укључујући и Балкан. Русија намерава да још активније промовише своје приступе. Наш став је принципијелан и заснован на међународном праву. Уверен сам да се без поштовања Резолуције СБ УН 1244, без колективних одлука заснованих на Повељи УН, не може наћи решење за косовско питање. Исто се може рећи и за регулисање стања у БиХ.
– Хоће ли председник РС Додик бити ухапшен?
– Све што се дешава у вези са Додиком и РС је ван граница разума. Међутим, ова политика се није јуче појавила.
– Кристијан Шмит је нелегитимни високи представник, зар не? Њега нико није именовао.
– Не. Иако су се, на пример, и претходни, тј. легитимни високи представници у свом раду морали ослањати на међународни консензус, али, с времена на време то нису поштовали. У овом случају особа без легитимитета је „на функцији“ и „доноси одлуке“, које, наводно, лидери, легитимно изабрани од стране народа, морају беспоговорно спроводити.
– Може ли Шмит ухапсити легитимног председника?
– Све његове наредбе нису правоснажне. Надам се да ова криза неће ескалирати. Изузетно значајан фактор у супротстављању агресивној антидејтонској политици је подршка коју Београд пружа Бањалуци. Важна је и потпора Русије, пре свега у Савету безбедности УН.
– Да ли ће Србија и даље имати најјефтинији гас у Европи?
– Увек смо полазили од тога да нам је Србија веома блиска земља. Уверен сам да ће руска страна учинити све како би нови споразум садржао најбоље могуће услове.
– Шта ће бити са компанијом НИС?
– Примена америчких санкција је одложена за још два месеца. Наставићемо да заједнички радимо на постизању још одрживијих решења базираних на руско-српском споразуму о сарадњи у области нафтне и гасне привреде из 2008. године. Компанија послује стабилно, без прекида и у потпуности обезбеђује тржиште свим неопходним.
Бојан Билбија
Завет предака Русе и Србе спремио за подвиге
Дана 9. маја 1945. године – пре тачно 80 година – Други светски рат у Европи завршен је безусловном капитулацијом нацистичке Немачке. У Русији овај историјски догађај носи назив Велики Отаџбински рат. Велики јер се никада човечанство није суочило са апсолутним злом таквих размера, злом које је претило да пороби или уништи све слободољубиве народе. Отаџбински, народни, свети – јер се судбина наше Отаџбине, која је поднела највећи удар окрутног непријатеља, решавала на бојном пољу.
Пре тачно 80 година Москва је поздравила јунаке и победнике са тридесет плотуна из хиљаду артиљеријских оруђа. Први пут за 1418 дана и ноћи артиљеријски рафали таквог интензитета нису означавали бојева дејства, већ су били објава дуго очекиваног мира. Славило се на улицама престонице и стотина других градова. Међутим, ово је био празник који је протицао са сузама у очима: скоро 27 милиона совјетских грађана положило је своје животе на олтар Победе.
Велики део европске територије Совјетског Савеза био је у рушевинама и ваљало га је обновити. Због тога је требало постићи још једну важну победу – обезбедити земљи и њеним становницима све што је потребно, пружити ослонац братским народима који су се такође обрели у тешкој ситуацији. Наши очеви и дедови су успели: буквално из пепела су подигли градове и села, изградили индустрију и пољопривреду, досегли неслућене висине у науци и култури. Само деценију и по после победе, 12. априла 1961. године, грађанин Совјетског Савеза Јуриј Гагарин постао је први човек који је полетео у свемир.
Гајимо најдубље поштовање према ветеранима, борцима против фашизма, који су још међу нама и желимо им здравља и многаја љета. Слушамо њихове мудре савете и ослушкујемо њихова сећања, упијајући сваку реч. Клањамо се сенима оних који су, било на фронту или у позадини, омогућили да до Победе дође, а који нису дочекали њену 80. годишњицу. Идеја покрета Бесмртни пук, који је постао племенита традиција у Русији, Србији и многим другим земљама, јесте да њихова имена заувек остану сачувана. Данас, дело „генерације победника”, која је спасла свет од нацизма, часно настављају на првим линијама фронта одважни учесници специјалне војне операције.
Наставићемо да бринемо о спомен-обележјима и гробовима војника из Другог светског рата. Нећемо дозволити да се историја прекроји нити да се умањи одлучујући допринос Црвене армије Победи или пак да се забораву предају злочини нацистичке Немачке, која је извршила геноцид над цивилним становништвом Совјетског Савеза и многих европских земаља. Сви ови задаци посебно су важни данас када су отворено неонацистички ставови готово постали норма у евроатлантском региону, а злочиначка реторика о „изузетности“ Запада поново се грми одасвуд, док се међународно право лицемерно замењује неоколонијалистичким „поретком заснованим на правилима“. Ваља нам да не допустимо даље кретање овим опасним путем те да заједнички градимо праведнији полицентрични свет заснован на принципима једнакости, међусобног поштовања, узајамног уважавања интереса и недељивости безбедности – односно неприхватљивости јачања безбедности једних држава на рачун других.
Драго нам је да се овом логиком руководи и братски српски народ, који је, упркос свим искушењима, увек бранио своју самобитност, стављајући слободу и независност изнад свега. Многи аспекти наше здружене борбе против нацистичких окупатора и њихових послушника одражени су у данашњем додатку листа „Вечерне новости” који држите у рукама.
Најважније је да чврсто знамо да смо заједно, како су нам заветовали преци, спремни за праве подвиге у знак сећања на оне који су пали за слободу, зарад благостања наших најдражих, у име среће и просперитета нових поколења. Срећан Девети мај! Срећан Дан Победе! Ура!
Александар Боцан-Харченко
(“Вечерње новости”, 09.05.25)
