Увече 7. августа, после затворених консултација Савета безбедности УН медијима се обратио заменик шефа руске мисије амбасадор Дмитриј Пољански, у својству привременог отправника послова. БРАТСТВО доноси стенограм његовог иступања, укључујући одговоре на питања новинара.
Желим да вам скренем пажњу на две ситуације које смо покренули у Савету безбедности овог поподнева, током затворених консултација. Обе су повезане са потенцијално проблематичним питањима која могу постати врућа ако се ништа не предузме.
Прва се тиче Босне и Херцеговине, где се председник Републике Српске, једног од конститутивних ентитета Републике Босне и Херцеговине, гони због одлука нелегитимног високог представника, неке особе која се зове господин Шмит. Он није легитиман јер га Република Српска није одобрила како је требало, нити га је одобрио Савет безбедности. То је питање које има одређену историју. У једном тренутку оно је било прилично вруће у Савету безбедности, али смо упозорили да би његови поступци потенцијално могли довести земљу до великих проблема, и то се управо сада дешава. Дакле, ова ситуација, са кривичним гоњењем господина Додика, угрожава стабилност Босне и Херцеговине, и одлучили смо да скренемо пажњу чланова Савета на овај веома несрећан развој догађаја.
Друга ситуација се тиче Републике Молдавије, где се кривично гони Јевгенија Гуцул, руководилац Аутономног региона Гагаузија. Она је неко време била под притиском, а оптужбе против ње су биле различите, али је постојало нешто заједничко свим тим оптужбама – нису имале доказа. Дакле, сада је оптужена за незаконито финансирање изборне кампање, нешто тако. Она је мајка двоје мале деце, а сада је (судском пресудом) послата у затвор на седам година. То је веома окрутно и потпуно одражава тренутну ситуацију у Молдавији. Ситуација се развија у веома лошем правцу након председничких избора. Сада они [молдавске власти] имају планове да спроведу парламентарне изборе 28. септембра. Ти избори су веома проблематични јер је неким опозиционим странкама већ забрањено учешће из смешних разлога. Али цела ситуација је далеко од смешне. Да бих вам дао представу о томе колико су озбиљне манипулације на предстојећим молдавским изборима, илустроваћу то само једним примером. У Русији живи од 300.000 до 500.000 Молдаваца. У Молдавији се некако верује да су они склонији развоју добрих односа са Русијом и да ће гласати за боље односе са мојом земљом. Дакле, за ових пола милиона молдавских грађана, молдавске власти су предвиделе само два бирачка места.
Свако бирачко место може да прими 5.000 гласачких листића. То значи да ће од ових пола милиона људи само 10.000 моћи да гласа. Само поређења ради, молдавска дијаспора у Италији броји 270.000 људи, а има више од 30 бирачких места. Иста слика је и у Европи. У Немачкој их има 27, у свакој другој земљи их има више од 20. И упркос свим позивима молдавске опозиције, молдавске власти не желе да отворе бирачка места у Русији јер се плаше да ће гласови тамо утицати на резултате на начин који они не желе. Дакле, сматрамо да обе ситуације заслужују пажњу Савета безбедности, који има и превентивну функцију. Дакле, морамо да спречимо проблеме тамо. Зато чланови Савета безбедности треба да буду упознати са овим веома проблематичним дешавањима.
П: То су два занимљива питања, али желим да вас питам који је циљ Русије у предстојећим разговорима између председника Путина и председника Трампа. Ако можете да нам дате неке детаље и кажете да ли се очекује и састанак са украјинским председником Зеленским?
О: Па, циљеви Русије су увек мир и безбедност у свету. Они се не мењају. То су исти циљеви којима тежимо у овој врсти преговора. Нисам чуо ни за какве планиране састанке са председником Зеленским, али ја нисам у току. Мислим да се ове ствари сада веома активно коментаришу преко канала два председника и не желим да искривљујем информације или да вам дајем било какве спекулације у вези са тим.
П: Да ли имамо неки временски оквир о томе када је састанак могућ и да ли имамо могућу локацију?
О: Колико сам чуо, постоји више локација, али су се сложили око нечега што не желе да открију. Рок је, мислим, следећа недеља. Али то је, опет, судећи по ономе што су сами председници рекли у својим коментарима. То нису моје информације.
П: Амбасадоре, председник Трамп је рекао да ће увести додатне економске санкције земљама које желе да увозе руске производе, попут енергената. Дакле, земље попут Кине, попут Индије, биће погођене тиме. Какав је ваш одговор на то? И да ли ће председник Путин разговарати о томе са председником Трампом током самита?
О: Искрено, у неком тренутку сам потпуно изгубио нит ових изјава о санкцијама – уведене, не уведене – тако да ми је веома тешко да пратим. Радије пратим дневни ред Савета безбедности, а та питања нису на дневном реду тог тела.
П: Које акције сте спремни да предузмете? И да ли разматрате санкције против владе Молдавије?
О: Нисам чуо за нешто слично. Знам да су наши односи тренутно веома редуковани, а у неким тренуцима чак и непостојећи. Постоји много проблема у нашим билатералним односима због поступака молдавских власти. Чуо сам за акције које је парламент Гагаузије спреман да предузме. Чуо сам да су данас усвојили резолуцију којом позивају владу да промовише међународну кампању у одбрану госпође Јевгеније Гутул, која је процесуирана. Чуо сам да ће ова резолуција бити послата и Уједињеним нацијама, тако да ћемо је сви овде добити.
П: У вези са Додиком и покушајима његовог гоњења. Да ли намеравате да одржите отворени састанак Савета безбедности о томе, можда са Србијом и другим актерима из региона?
О: Не могу то да искључим. Зависиће од тога како се ситуација тамо буде развијала. Постоје редовни састанци Савета о Босни и Херцеговини. Мислим да ћемо покушати да их искористимо на максималан могући начин. Не желимо да спекулишемо о овоме, нити желимо било какву жестоку дискусију о томе на отвореном у овом тренутку. Само смо желели да подигнемо свест чланица Савета безбедности о свим опасностима које то носи. Дали смо им неке додатне информације на разматрање које би их могле довести до закључка да треба интензивније да прате шта се дешава.
П: Само да се надовежем, на следећем планираном састанку Савета безбедности УН, да ли очекујете да ћемо се дотаћи теме Босне?
О: Да. Мислим да је то сценарио.
П: Хвала вам, амбасадоре. Израелски премијер је управо објавио да ће Израел заузети целу Газу. Какав је сада став? Шта се може учинити овде унутар УН да се заустави такав корак?
О: Да ли је то објављено током нашег састанка? Јер до сада нисам чуо ту вест. Знам да постоје планови, али нисам чуо да постоји најава. Али у сваком случају, мислим да је наш став сасвим јасан, и да је сличан ставу скоро свих у Савету безбедности. Мислимо да је то веома лош корак у апсолутно погрешном правцу и осуђујемо овакве акције. То смо радили од самог почетка, од тренутка када су ти планови објављени и разматрани. Они су у супротности са свим одлукама УН о палестинско-израелском сукобу. Мислимо да је једина основа за решење овог сукоба решење са две државе, што је неколико пута потврђено, укључујући и током недавне конференције у Њујорку на којој су усвојене веома важне одлуке.
Хвала вам.
