Портпарол Кремља Дмитриј Песков прокоментарисао је куповину француских борбених авиона Рафал речима да је то „слободан избор српских пријатеља“, те да се „свака земља води еконоским и другим разматрањима када доноси такве одлуке“. Баш тога дана, Братство је разговарало са народним послаником пуковником Љубинком Ђурковићем на тему треба ли Србија да постане чланица БРИКС, разуме се – у пуном капацитету. Славни српски официр који је командовао одбраном на Кошарама, одлучио је да се прво осврне на то да Србија није слободна и да није направила слободан избор, него да је повинована Западу, док здрав разум говори да је једини излаз за нас на другој страни – тамо где је БРИКС.
– Запад Србију економски потчињава и приморава је да купује или субвенционише западне инвестиције, да се повинује западној причи и навици да Запад – ради стабилности свог економског простора, даје себи право да мање земље уцењује. Запад чак те мале земље уверава да је неопходно да оне, као земље у развоју, буду потчињене Западу.
Последњи пример је наметање куповине војне технике, односно борбених авиона Рафал, који нису за српско тржиште из много разлога. Први разлог је што су по борбеној опремљености много лошији од руских Сухоја, а други да су много скупљи од руских Сухоја.
Такав принцип економског наметања зависности Србије од Запада је погубан.
Према томе: нужно је, и требало је још јуче, али ни данас није касно – да се придружимо БРИКС.
Србија ни по коју цену не треба да пређе преко позива на самит и отворене могућности за улазак у БРИКС, јер је то једина шанса да превазиђе све економске уцене и тешкоће које јој се намећу и сад и у будућности, а упућене су од стране Запада.
БРИКС је зато за нас савршена економска понуда!
Србија мора да искористи прилику да освоји тржиште од три милијарде становника, да искористи могућност да извози услуге и робу, како би постигла своју самосталност и сувереност тржишта.
Али, управо се бојим тога да Србија није озбиљно схватила позив на самит БРИКС, који је за нас и упозорење да је ово задњи моменат да почнемо процес придруживања тој организацији.
А не дај Боже, да се не одазовемо позиву: то ће погубно утицати на наше економске односе са земљама БРИКС, које великом економском снагом и великим тржиштем доносе могућност да се Србија привредно развије. Имали бисмо штете и у политичко-дипломатским односима и са главним чланицама и са онима које се тек прикључују. Оно што не смемо занемарити је да ће БРИКС ограничити темпо придруживања нових земаља.
Ово је последњи тренутак да кренемо ка БРИКС и не смемо се поигравати добром вољом водећих земаља и сад тражити неко међурешење, као на пример статус посматрача, а не пуноправно чланство. То не само да би увредило оне који нас зову него би било штетно и неисплативо – ако бисмо одбили пуноправно чланство како бисмо се додворили или удовољили Западу.
Аргумент да се Србија не граничи са БРИКС па нам није место заједно, толико је апсурдан, као када би неко рекао да Израел не може са Америком. Израел се не граничи са Америком, али га она подржава на сваком кораку и у сваком смислу, па чак и у овим акцијама које су нехумане. Неподношљиво је да земља, чији је народ толико претрпео од нацизма, сада врши исте такве страхоте, а Америка је подржава у свему и логистички, дипломатски и политички у тим акцијама.
На крају, подвлачим да БРИКС нема никакве намере за ремећење мира у свету, него напротив, тежи развоју и економској срадњи и просперитету свих земаља, за разлику од Запада очајнички настоји како да сачува свој већ изгубљени монопол на свим континентима.
Д. Милошевић
