Чланак Амбасадора Русије у БиХ Игора Калабухова поводом Дана дипломатског радника у Дневном листу „Глас Српске“, 10. фебруар 2026. године.
Руска дипломатија: конструктивна улога у глобалним процесима и у рјешавању ситуације у БиХ
Током вијекова Русија се развијала као посебна држава-цивилизација, истовремено остајући активан учесник у међународним процесима. Стога је дипломатија досљедно играла веома значајну улогу у животу наше земље. Овај празник – Дан дипломатског радника – симболизује наше стално ангажовање у рјешавање актуелних спољнополитичких питања, као и богатство и континуитет дипломатских традиција Русије.
Још 838. године, руско изасланство је послато у Цариград са циљем успостављања директних контаката са једним од водећих глобалних центара тог времена – Византијом. Већ 911. године потписан је општи политички споразум са Византијом, што је показало да је Русија постала призната суверена сила и значајан спољнополитички актер. Током изузетно тешког периода фрагментације и егзистенцијалних пријетњи и са Запада, и са Истока, наша земља је успјела да истраје, углавном захваљујући дипломатском таленту кнеза Александра Невског, који је комбиновао у себи војног генија са способношћу проналажења филигранских политичких компромиса. Његова вјешта спољна политика омогућила нам је да сачувамо свој идентитет, писмо, језик и вјеру, спасимо земљу од пропасти и поставимо темеље за њен будући развој.
Обнова и уједињење
Дан 10. фебруар 1549. године, када је створен први руски изасланички ресор, сматра се датумом оснивања наше дипломатске службе. Ова канцеларија је дала значајан допринос јачању руске државе, обнови и уједињењу земље и превазилажењу посљедица разједињености засебних кнежевина.
Још једна кључна прекретница у историји руске дипломатије је оснивање Министарства иностраних послова 8. септембра 1802. године, што је одразило улогу наше земље као велике силе, градитеља европског свјетског поретка након пораза Наполеона.
Совјетска дипломатија дала је непроцјењив допринос побједи у Великом отаџбинском рату, ујединила тежње држава антихитлеровске коалиције и допринијела бескомпромисном поразу нацизма. Једно од кључних достигнућа совјетске дипломатије било је стварање Уједињених нација, са њиховим темељним принципом једногласности међу сталним чланицама Савјета безбједности УН о питањима међународног мира и сигурности.
Вијековима су разна хитна међународна питања била у фокусу руске дипломатије, али принципи наше спољне политике остали су непромијењени: отвореност, мирољубивост, досљедност и прагматизам, поштовање принципа и норми међународног права, као и тежња ка равноправној и обострано корисној међународној сарадњи.
У условима хибридног рата Запада против Русије и пумпања кијевског режима тонама смртоносног оружја од стране Европљана, наша земља се ипак уздржава од непријатељских акција и не разрађује агресивне планове против европских земаља. Истовремено, како је недавно истакао министар иностраних послова Сергеј Лавров, Русија намјерава да досљедно брани своје интересе и неће дозволити да се слободно поступа с нашим законским правима. То се свакако односи и на рјешавање украјинске кризе.
Свијет неизбјежно постаје мултиполаран, што постаје очигледно у позадини глобалних тектонских помјерања и озбиљне кризе у западном свијету, који је раније покушавао да покаже привидно јединство. У овим савременим условима, који, како је нагласио предсједник Русије Владимир Путин, захтијевају труд, одговорност и свјестан избор ради очувања мира, Русија је спремна да се укључи у дијалог са свим партнерима заинтересованим за сарадњу. Убијеђени смо да наш заједнички дом – Евроазија – мора бити простор једнаке и недјељиве безбједности, која се може осигурати само учешћем свих држава континента без изузетка, на основу истинске равноправности. Да би се то постигло, Запад и његови сателити, који често слијепо слиједе непромишљене испаде Брисела, морају да одустану од узалудног курса санкционог притиска на Русију, апсурдних покушаја спољнополитичке изолације наше земље, а да не спомињемо њихову тезу о наношењу нама такозваног “стратешког пораза”.
Гарант Дејтона
Наравно, на основу истих принципа узајамног поштовања и уважавања интереса, спремни смо да развијамо партнерство са Републиком Српском и Босном и Херцеговином у цјелини. Наша земља, као гарант Дејтонског мировног споразума, активно прати његово строго поштовање. А посебно у садашњим турбулентним околностима, када свједочимо очигледном ругању пажљиво разрађеним принципима дејтонског компромиса, прије свега од стране западних представника.
Са своје стране, Русија се залаже за истински суверени развој БиХ, заснован на договорима конститутивних народа и ентитета. Полазимо од тога да наши билатерални односи имају значајан потенцијал и пружамо руку пријатељства и сарадње свима у БиХ који су заинтересовани за то.
