У ЕКСКЛУЗИВНОМ разговору за “Новости” Дмитриј Рогозин открива која је његова улога у овом рату, какви су мотиви Запада, те које је место у новом престројавању света намењено Србији.
КАДА се 2014. подршка народу Донбаса у појединим високим московским круговима сматрала непримереним изразом ексцентричности, Дмитриј Рогозин (59), тада на функцији потпредседника Владе Руске Федерације, записао је: “Ох, људи, сада бих, без оклевања, на тренутак променио све своје позиције за срећу да сам у истом рову са браниоцима Славјанска!”. Време му је дало за право, а уз то, он је један од оних чланова руског естаблишмента који су комфоран живот заменили службом на источном фронту. Његова добровољачка јединица “Царски вукови” покрива делове сектора на доњецком и запорошком правцу. У децембру прошле године, приликом украјинског гранатирања Доњецка, задобио је тешке повреде. После сложених операција и опоравка вратио се на фронт.
Као човек у униформи, у ратној зони, сматрате ли да је овај корак да се придружите руској војсци био исхитрен или исправан и зашто?
– Трудим се да будем доследан. Ако сте обећали да ћете бити у рововима са браниоцима Донбаса, онда се то обећање мора испунити. Никада се не кајем за оно што сам једном одлучио да урадим. Сада проучавам овај технолошки рат изнутра и користим свој утицај и везе, помажем нашој индустрији да брзо одговори на претње од стране непријатеља, подржавам фронт.
Шта је оно што само и једино има на фронту и што уз највећи напор нисте могли себи да приуштите у богатој каријери?
– Проблем политичара који седе у службеним фотељама састоји се у њиховом непосредном одвајању од стварног живота и проблема обичних људи. Да бисте наставили даље, понекад морате да зароните у народни живот или, у овом случају, у рововски живот. Тако ћете научити много о свом народу, али и о себи.
На ком делу фронта су “Царски вукови” и како изгледа ваш пресек дешавања, из перспективе неког ко директно учествује у рату? Има ли аналитика смисла ако тумач није уједно и учесник?
– Ако си импотентан, немој узимати учешће у расправама о Камасутри, једноставно. “Царски вукови” су високотехнолошки војнотехнички центар који ради у Москви, Доњецку и Запорошкој области. У Москви имамо конструкторни биро, у Доњецку лабораторију и центар за борбену обуку, у Запорошкој области пет добровољних батаљона који су под нашом контролом, а у саставу 58. армије. Поред тога, радимо са командом још две војске, пружајући им подршку у припреми оператера за управљање ваздушним дроновима и средствима артиљеријског извиђања. Стално сам на фронту, редовно излазим на линију како бих посматрао рад наших техничких средстава и, комуницирајући са нашим командантима, прецизирао тактику деловања непријатеља и еволуцију оружане борбе.
Понекад и сам учествујем у борби, али то се дешава спонтано, у случају погоршања ситуације. Трудим се да никада не будем терет борцима, да их не одвраћам од војничких послова, а и сам много тога могу да урадим, будући да имам солидно борбено искуство.
Добровољачка јединица БАРС-11 и “Царски вукови” успели су да изолују незнатно оштећену ракету “сторм шедоу”. Да ли су руски стручњаци успели да дешифрују алгоритме система?
– Да, то је највреднији трофеј. Наши инжењери којима смо предали ову савршено очувану ракету су веома задовољни.
Када шаље муницију са осиромашеним уранијумом, шта заправо Запад чини Украјини? Да ли је вероватно да Зеленски не зна цену “данајских дарова”?
– Мозак Украјинаца је испран непријатељском пропагандом. Украјински народ Западу није потребан, тачније Западу је потребна погибија Руса и Украјинаца у братоубилачком рату. Зато ће НАТО снабдевати Зеленског оружјем све док Украјина не остане без оних који могу да користе то исто оружје.
Са позиције неког ко је дуго био на функцији директора руске свемирске агенције “Роскосмос”, како оцењујете улогу свемирских сателита у овом рату?
– Комуникациони и надзорни сателити контролишу беспилотне летелице и дронове, беспилотне летелице контролишу артиљерију, а артиљерија је Бог овог рата.
Чини се да у својој геополитичкој опседнутости Русијом и жељом да је види распарчану, Запад показује спремност да иде до краја. Где је граница после које следи нуклеарни рат?
– Да је то зависило од мене, давно бих применио елементе “Праведника” (алузија на на холивудски блокбастер The Equalizer, прим. прев), снажно ударио по непријатељским центрима за доношење одлука, и зауставио овај рат.
Били сте на веома важним и одговорним позицијама. Да ли се рат НАТО против Русије могао наслутити и пре 2014?
– Овај рат је био неизбежан. Запад се за њега систематски припремао. У својој докторској дисертацији 1999. написао сам све оно чему смо касније присуствовали. Само наивни и глупи људи нису видели како се ваља то зло. Узалуд смо веровали речима западних политичара, занемарујући да су од речи важније стварне намере. Сада не преостаје ништа друго него да се боримо и победимо. Запамтите: увек побеђује онај ко је спреман да иде до краја.
Да ли и под којим условима би Русија по вама требало да пристане на мировне преговоре?
– Њихов циљ је да униште моју земљу. Не слажемо се са овим. Наш циљ није да их уништимо, али можемо да их натерамо да рачунају на нас.
Како оцењујете, када се све заврши, докле ће се протезати границе Русије и какав ћемо свет затећи?
– Нама није потребна туђа територија, ми имамо пуно своје земље. Ми се не боримо за земљу, већ за то да елиминишемо претњу самом постојању Русије и нашег народа. Идемо до краја како овај рат не бисмо оставили нашој деци. Натераћемо Запад да призна потребу за безбедносним поретком у Европи који би важио за све њене чланове, истовремено, приморавајући га да поштује нашу слободу и суверенитет. Док се то не догоди, наставићемо своју борбу.
Уз све напоре Запада “бомбардовани народ” (Срби) тешко наседа на антируску пропаганду. Колико Русима значи ова чињеница?
– Борио сам се за Србе у БиХ. Ми разумемо да је Србима тешко да се одупру уценама Запада, али бисмо волели да Срби у својој души наставе да се боре и да не подлегну притисцима. Русија ће ипак победити и нама су потребни пријатељи са којима ћемо ојачати правила мирног живота у Европи.
Испраћајући колоне руских добровољаца које су одлазиле у Србију да се боре против Турака, Достојевски је рекао: Они не иду да убијају, они иду да се жртвују. Да ли је он понудио одговор на све дилеме које могу да се усаде у душу руског и српског народа?
– Достојевски је као нико други осећао душу руског човека. Ако желите да разумете Русију, прочитајте Достојевског, ако желите да разумете Балкан и однос Руса према ослободилачкој борби балканских народа против османске тираније, прочитајте његов “Дневник писца”.
Питају се Москва и Пекинг
AУ новим геополитичким прекомпозицијама које је између осталог најавио и састанак БРИКС, какво место би могло да припадне Србији уколико свој европски пут замени евроазијским?
– Ако се Срби одрекну својих идеја и историјске мисије свог народа, једноставно ће престати да буду Срби. Свет се веома брзо мења и Срби морају да схвате да се основна светска питања не решавају у Бриселу, већ да о њима одлучују друге велике престонице, укључујући Москву, Делхи и Пекинг.
Белорусија
A Председник Лукашенко вам је понудио помоћ и сарадњу која подразумева научно-технички потенцијал Белорусије, а у корист, како је рекао, заједничких идеја. О чему је тачно реч?
– Са председником Белорусије ме везује дугогодишње пријатељство. Оно има и конкретне резултате у погледу војнотехничке сарадње. Више од тога не могу да кажем.
Наташа Јовановић
[НОВОСТИ]