Интервју с Амбасадором Русије у Србији Александром Боцан-Харченком, објављен на каналу RTVI 30. априла
Кључне тачке:
✦ Иза сваке масовне протестне акције, чак и ако наизглед делује спонтано и хаотично, заправо стоји прилично конкретна и дубока припрема. Не само у Србији, већ свуда. Јасно је да се много људи вођених саосећањем придружило демонстрацијама с обзиром на емотивну компоненту онога што се догодило (трагедија услед обрушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године). Инспиратори „обојених револуција“ користе ситуацију веома суптилно и цинично. Било је покушаја такозване „прозападне опозиције“ да предводи демонстрације, али су били неуспешни, то су углавном политичари са прилично ниским рејтингом. Важно је да председник Србије Александар Вучић одговара на протесте конкретним радом владе. Алтернативни народни покрет обједињује огроман број присталица српског лидера.
✦ Политика Србије, кандидата за чланство у Европској унији, у најмањој мери испуњава жеље и захтеве ЕУ. Њима су од Београда потребне пре свега три ствари. Прво је придруживање антируским мерама (упркос притиску Брисела, Србија се доследно дистанцира од тога). Друго су прилично јасни кораци Београда ка признавању „независности“ Косова (Србија остаје посвећена свом суверенитету и територијалном интегритету). Треће је прекид односа са Републиком Српском (БиХ), престанак подршке Београда њеном Председнику Милораду Додику. Али ништа им не иде у тим правцима. Отуда жеља за дестабилизацијом ситуације у Србији.
✦ Што се тиче притиска Европске уније на Београд у вези са планираним путовањем председника Александра Вучића у Москву на прославу 80. годишњице Велике Победе, то је политичка бахатост и непоштовање принципа независности држава. Али је Србија већ у великој мери отпорна на то и способна да издржи такав невероватан притисак. Полазимо од тога да је Александар Вучић донео одлуку да иде у Москву и због својих уверења неће је мењати. За њега је ово света ствар и питање части.
