БРАТСТВО преноси опширан осврт руског листа „Известија“.
Српске власти и Росатом су започели суштински дијалог о пројекту изградње нуклеарне електране, рекао је за „Известија“ амбасадор Србије у Москви Момчило Бабић. Он је изјавио да би напредак могао бити постигнут у наредним годинама. Раније је Скупштина Србије укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, наводећи да се очекује да ће се потрошња енергије у земљи учетворостручити до 2050. године. Београд тренутно бира партнера за пројекат, а опције укључују Русију, Јужну Кореју, Кину и Француску. Аналитичари сматрају да је руски предлог најповољнији, јер обухвата све сегменте сектора нуклеарне енергије. „Известија“ извештавају о временском оквиру и условима за изградњу прве нуклеарне електране у Србији.
Београд и Москва разматрају изградњу нуклеарне електране
Србија и Росатом су започели преговоре о изградњи нуклеарне електране у републици, рекао је за „Известија“ амбасадор Србије у Москви Момчило Бабић. Према његовим речима, то питање би могло бити решено у наредним годинама.
„Озбиљно преговарамо о томе са Росатомом. Мислим да нема боље компаније на свету за изградњу нуклеарне електране. Уверен сам да ће се у наредним годинама постићи напредак јер нам је потребна струја. Урадићемо то у сваком случају“, рекао је Момчило Бабић за Известија.
Известија је послала упит прес служби државне корпорације Росатом
У новембру 2024. године, српски парламент је укинуо забрану изградње нуклеарних електрана, која је била на снази од 1989. године. Она је уведена након несреће у Чернобиљу. Сада се став се променио због очекиваног учетворостручења потрошње електричне енергије у земљи до 2050. године. То је делимично последица активног раста српске економије: 2023. године БДП земље је порастао за 3,8%, а 2024. године за 3,9%.
Србији је потребна нуклеарна енергија, посебно због покушаја да се она одсече од руске нафте и гаса. Подсећања ради, ЕУ планира да потпуно елиминише испоруке енергије из Русије до 2028. године. Ембарго на поморске испоруке руске нафте већ је на снази од децембра 2022. године. Угаљ, нафта и гас тренутно чине више од 85% енергетике ове балканске републике. Стога је производња нуклеарне енергије приступачан начин да се осигура енергетска безбедност земље.
У јулу је Београд почео да развија национални програм за мирно коришћење нуклеарне енергије, најавила је министар рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Србија намерава да изгради нуклеарну електрану и активно тражи извођача радова за пројекат. Опције укључују Русију, Јужну Кореју, Француску и Кину. У септембру 2025. године, српска влада је потписала два меморандума о разумевању са јужнокорејском компанијом KHNP о сарадњи у области нуклеарне енергије. Ова компанија је већ победила на тендеру за реконструкцију енергетског блока у нуклеарној електрани Чернаводе у Румунији.
Прошле године, Министарство енергетике Републике Србије ангажовало је и француску компанију EDF да спроведе студију о потенцијалној употреби производње нуклеарне енергије. Иако Француска има богато искуство у нуклеарном сектору, Париз дуго није градио нове нуклеарне електране, истакла је министар енергетике Републике Србије Ђедовић Хандановић.
Русија је такође укључена. Посета Александра Вучића Москви поводом прославе 9. маја довела је до покретања сарадње између две земље у нуклеарном сектору. Росатом је спреман да понуди Србији пројекте за нуклеарне електране малог и великог капацитета, најавила је у мају Марија Деурић, директор представништва ове државне корпорације у Србији.
Енергетика се данас сматра једним од основних стубова руско-српске сарадње — Србија добија руски гас по повлашћеној цени. Стога је сарадња у области нуклеарне енергије корисна и за Србију, рекао је за „Известија“ Милан Лазовић, програмски менаџер Руског савета за међународне послове – РСМД.
„Ако међусобној сарадњи додамо питања везана за нуклеарне електране, то ће омогућити Београду да ојача свој национални енергетски систем и диверсификује свој енергетски биланс увођењем нуклеарне производње“, нагласио је стручњак.
Када би Русија могла да изгради нуклеарну електрану у Србији?
Преговори између Русије и Србије о изградњи нуклеарне електране могли би да трају годину или две, након чега ће стране почети изградњу. Могуће је да ће Русија такође обезбедити Београду преференцијални кредит, пратећи своју стандардну праксу, рекао је за „Известија“ Игор Јушков, стручњак са Финансијског универзитета и Фонда за националну енергетску безбедност. Штавише, Росатом се бави не само изградњом нуклеарних електрана већ и њиховим одржавањем, снабдевањем нуклеарним горивом и одлагањем отпада.
„То је једина компанија на свету која послује у апсолутно свим сегментима, што ствара конкурентску предност“, нагласио је стручњак.
Јушков сматра да ће капацитет нуклеарне електране у великој мери зависити од жеље српских власти да смање удео других извора енергије. Ако Београд одлучи да изгради велику нуклеарну електрану, Росатом ће вероватно предложити класичну опцију са два реактора ВВЕР-1200. Сличан пројекат се тренутно разматра са Казахстаном; сличан тип нуклеарне електране је раније изграђен у Белорусији. Ако се изабере мала нуклеарна електрана, Росатом би могао да понуди реакторе РИТМ-200 или РИТМ-400. Ти реактори су довољни да снабдевају електричном енергијом велики град или регион земље.
Могућа је и опција која укључује неколико земаља у пројекат нуклеарне електране. Мађарска електрана Пакш II је пример: иако је Росатом главни извођач радова за изградњу два велика енергетска блока, немачки и француски подизвођачи дају значајан допринос. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је ово изјавио говорећи на Генералној конференцији ИАЕА. Мађарска је такође недавно потписала споразум са САД о изградњи малих модуларних реактора.
Росатом тренутно заузима прво место у свету по броју пројеката изградње нуклеарних електрана у иностранству, са 39 енергетских јединица у изградњи у 10 земаља. Нови грађевински пројекти укључују нуклеарну електрану у Казахстану, електрану малог капацитета у Узбекистану и малу нуклеарну електрану планирану за Мјанмар.
Ко би могао да омета сарадњу између Русије и Србије?
Европска унија би потенцијално могла да омета изградњу нуклеарне електране у Србији уз учешће Русије. Брисел је већ покушао да искључи Русију из пројекта Пакш II у Мађарској, али је Будимпешта успела да обезбеди изузеће од санкција. Тренутно, ЕУ не намеће ограничења руској нуклеарној индустрији због зависности Француске, Словачке и Мађарске од испорука нуклеарног горива из Русије. Европска комисија очекује да ће нуклеарни сектор ЕУ до 2030-их потпуно одрећи руских производа. То ће захтевати инвестиције од 241 милијарде евра.
Србија тежи да се придружи ЕУ, а Београд тренутно усклађује своје законодавство са европским законодавством. Брисел већ од ње захтева да се придружи антируским санкцијама, па ће Европска комисија покушати да спречи учешће Русије у великим пројектима у Србији.
„Мислим да глобално ЕУ неће моћи да утиче на ово питање. Србија тренутно успева да одржи одређени степен суверенитета и да делује у оквиру својих националних интереса. Руско учешће у изградњи нуклеарне електране је у националном интересу Србије“, нагласио је Милан Лазовић.
ЕУ тренутно покушава да утиче на српске власти користећи протесте који трају од новембра прошле године. Раније је прес-биро руске Спољне обавештајне службе известио да су немири у Србији, у којима учествују млади људи, повезани са субверзивним активностима ЕУ, чији је циљ инсталирање лојалног руководства. Према извештају, покушај „обојене револуције“ одржаће се 1. новембра — на годишњицу трагедије на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, у којој је погинуло 16 људи. Српски председник је већ захвалио руским обавештајним службама на упозорењу.
