То ће бити једина таква институција у Европи — међу могућим опцијама су Московски државни универзитет, МГИМО или Санктпетербуршки државни универзитет
У Србији треба отворити филијалу једног од највећих руских универзитета, рекао је за Известија Момчило Бабић, амбасадор Србије у Руској Федерацији. Стручњаци потврђују да је руско образовање тражено међу српским студентима. Москва и Београд планирају да одрже први Форум ректора руских и српских високошколских установа, као и да створе удружење универзитета, рекли су за Известија у руском Министарству науке и високог образовања. Тренутно у Русији студира 297 држављана Србије, а постоји око 270 споразума између универзитета двеју земаља. Филијала ког универзитета би могла бити отворена у Београду и на којим руским универзитетима студирају Срби — у материјалу Известија.
Колико Срба студира у Русији, а Руса у Србији
У Србији треба отворити филијалу једног од највећих руских универзитета, рекао је за Известија амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић.
„Неопходно је отворити руски универзитет у Београду да би Срби учили руски језик. Тада ће бити више могућности да се добије добро руско образовање“, рекао је Бабић за Известија.
У том контексту, власти Русије и Србије планирају да одрже први Форум ректора руских и српских високошколских установа, а такође разматрају и могућност стварања Руско-српске асоцијације универзитета. То су Известијама рекли у Министарству науке и високог образовања Руске Федерације.
— У циљу даљег развоја руско-српске сарадње, поред стварања поменутих руско-српских радних група за сарадњу у науци и високом образовању, у оквиру комитета (међувладиног руско-српског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу), планирано је разматрање могућности организовања конкурса за заједничке истраживачке пројекте са Србијом, — истакли су у министарству.
Истовремено, према подацима закључно са крајем 2024. године, у Русији студира 297 грађана Републике Србије, њихов број је смањен за 15 људи у односу на 2023. годину. Највећи број студената — 25 људи — студира на Нижњеновгородском државном универзитету “Лобачевски”. У првој тројки налазе се и Руски економски универзитет „Плеханов“ и Висока школа економије.
Русија и Србија имају потенцијал за образовну сарадњу, али је за сада њен ниво недовољан и владе две земље морају да уложе више напора да је продубе. Било би препоручљиво то учинити стварањем посебних билатералних комисија и радних група које би се бавиле детаљним развојем заједничких студентских пројеката, размена и мапе пута за сарадњу у овој области у целини, рекао је за Известија програмски менаџер Руског савета за међународне послове Милан Лазовић.
— Ако говоримо конкретно о великим руским универзитетима са перспективом отварања филијала у Србији, онда би то вероватно могли бити Московски државни универзитет „Ломоносов“, МГИМО Министарства спољних послова Русије и Санктпетербуршки државни универзитет. Али то захтева озбиљну рараду ових иницијатива са обе стране, приметио је стручњак.
Тренутно се већина филијала руских универзитета налази у земљама ЗНД, конкретно у Азербејџану, Јерменији, Белорусији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану и Узбекистану. Стварање филијала универзитета подређених руском Министарству науке и високог образовања планирано је у Египту, Казахстану, Куби, Мјанмару и Саудијској Арабији, наводи се на веб страници министарства.
Раније је Московски државни универзитет „Ломоносов“ имао једину европску филијалу у Словенији, у граду Копру. Међутим, на иницијативу Љубљане, она је затворена 2024. године. Неки руски универзитети имају представништва у европским земљама. На пример, највећи приватни универзитет „Синергија“ отворио је своје представништво у Србији 2021. године. Санктпетербуршки државни универзитет такође има представништва у низу земаља ЕУ – у Грчкој, Шпанији и Италији. Стога, ако се отвори филијала у Србији, постаће једина таква институција у Европи.
Руски универзитети већ активно сарађују са српским универзитетима. Тако је Министарство науке и високог образовања Руске Федерације издало позитивне закључке руским универзитетима о 271 споразуму о сарадњи са српским организацијама. На пример, Нижњеновгородски државни универзитет “Лобачевски” потписао је 19 докумената са партнерима из Србије.
Продубљивање хуманитарне сарадње између две земље олакшавају и бројни академски и студентски програми размене, језичке праксе усмерене на проучавање националних језика, историје и културе Русије и Србије. У школској 2023/24. години, 362 Руса је студирало српски језик у 14 руских високошколских установа.
Руске студенте топло дочекују у Србији, стварајући све услове за плодотворно студирање. То је за „Известија“ испричала Дарја Гускова, студенткиња треће године Факултета за међународне односе МГИМО, која је студирала на Факултету политичких наука Универзитета у Београду у оквиру програма размене „Outgoing MGIMO“.
— Универзитет у Београду нуди могућност учења српског језика. Захваљујући курсевима, успела сам да савладам конверзацијски ниво за три месеца и почела сам лако да разумем српски говор, — рекла је студенткиња.
Москва и Београд развијају сарадњу у области образовања и науке
Председници Русије и Србије су више пута истицали посебну природу хуманитарних веза између две земље. Владимир Путин и Александар Вучић састали су се током прославе 80. годишњице победе у Великом отаџбинском рату. Лидер Србије је стигао у Москву да прослави годишњицу, упркос претњама ЕУ.
Притом, Русија и Србија већ дуго развијају сарадњу у области образовања и науке. Још 1995. године, Москва и Београд су потписали споразум о сарадњи у областима културе, образовања, науке и спорта. Године 2011, земље су се споразумеле о научној и техничкој сарадњи. А 2013. године потписале су споразум о међусобном признавању и еквиваленцији диплома и академских степена.
Данас 23 руске организације, заједно са 16 образовних и научних институција које се налазе у Србији, реализују 32 билатерална пројекта у научној области. Око 35% научних пројеката спроводе Московска пољопривредна академија „Тимирјазев“, Институт за славистику Руске академије наука и Универзитет Инополис, подвукли су у руском Министарству науке и високог образовања.
Руски и српски научници имају широко поље рада. Већ око 30 година, српске научне организације спроводе заједничка истраживања са Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни код Москве. А Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука и Федерални научни селекцијско-технолошки центар за хортикултуру и расадничарство реализују истраживачке пројекте у областима лингвистике и селекције воћних биљака заједно са српским партнерима.
— У целини, динамика је позитивна. Руско образовање је тражено међу српском омладином. Баш као и руски студенти, они иду на размену у српске образовне институције. Генерално, овај механизам је добро успостављен. Али је важно победити у конкуренцији са другим играчима — западним земљама, Кином, — рекао је Милан Лазовић.
Развој образовних и научних веза између две земље олакшава не само културна и историјска блискост, већ и безвизни режим и директни летови.
С друге стране, Србија је под притиском Европске уније, која захтева да Београд прекине везе са Москвом. Сама ЕУ, је после почетка руске специјалне операције у Украјини у фебруару 2022. године, фактички замрзла научне и образовне везе са Руском Федерацијом, а низ земаља је раскинуо билатералне споразуме у области образовања. То је погодило не само студенте, већ и светску науку, на пример, пројекат ЕСА и Роскосмоса за проучавање Марса ExoMars.
Уместо политизације науке, образовања и културе, Београд наставља да развија везе са Русијом. То је неопходно како Србија не би постала искључиво зависна од ЕУ. За Москву, отварање филијале једног од највећих универзитета послужиће као пример коришћења „меке моћи“ за утицај на српске елите и народ, као и за очување историјског пријатељства између две земље.
