Србија је наш најзначајнији стратешки партнер у Југоисточној Европи у области кинематографије, поручила је министарка културе Руске Федерације Олга Љубимова поводом отварања Фестивала српског филма у Москви.
Наиме, Фестивал је отворен у петак у Санкт Петербургу, а у суботу у Москви, а српски филмови су приказани овог викенда у ова два руска града.
“После пројекције руског филма у српским градовима, вечерас видимо велики број окупљених око Срба и то је показатељ нашег интересовања за ваше пројекте”, изјавио је директор департмана за кинематографију при Министарству културе Димитрије Давиденко.
Фестивал је у Москви отворен пројекцијом филма “Изолација”, редитеља и сценаристе Марка Бацковића у којем главну улогу игра глумац Милош Биковић.
Бацковић је поручио да се овај мистични трилер бави актуелном социјалном проблематиком и критиком српског друштва и свакодневице.
“Иако писан пре десет година, у тренутку реализације, учинио се пророчким за словенску публику, стога је и прихваћен на високо – критичком нивоу у Русији. Очекује се добијање на културолошком значају у току долазећих година”, закључио је он.
Продуценти Марко Јоцић и Марко Попов мишљења су да филм као уметност превазилази политички оквир светске политике, па је у мултиполарном свету могуће сарађивати без препрека са Русијом али и са западним земљама.
Московска публика је имала прилику да погледа и филм “Чувари формуле”, а продуцент Горан Бјелогрлић каже да је поносан на остварење које говори о догађајима из периода Хладног рата.
“Гвоздена завеса тј. Хладни рат је део наше прошлости, али је поново актуелизован сходно данашњим дешавањима, иако смо ми генерација другачијих размишљања. Филм је снимљен по новели Горана Милашиновића, а осим сем акцента на научно-нуклеарни рад, постоји и нота хуманости која се провлачи кроз цео филм, уз допринос Француза”, наводи Бјелогрић.
Главни глумац Радивоје Буквић тумачи лик професора Драгослава Поповића који је 1958. године радио на Институту Винча.
“Основа за прављење филма јесте његов живот, тачније тренутак када се догодила нуклеарна несрећа, у којој је озрачено пет научника, али не и он као кривац. Данас, у току могуће нуклеарне кризе, на несрећу свих нас историја се опет понавља. Данашњи догађај је идеалан културолошки мост два народа са заједничком историјом, нама постаје доступна њихова кинематографија, а њима наша. Ширењем наше културе даје се могућност и Русима да разумеју и уче наш језик”, изјавио је Буквић.
Присутнима се након пројекције захвалила први саветник амбасаде Србије у Москви, Снежана Павловић и поручила је свима да воле Србију, јер је она њихов дом.
Говорећи о сарадњи између Србије и Руске Федерације и значају фестивала, Милош Биковић је оценио да је то само “каменчић у мозаику”.
“Најважније да се овакве ствари одржавају и најважније да ти билатерални састанци, када је у питању сарадња, на свим пољима, па и у култури, филму, имају реалан и ефективан резултат – једна је ствар шта се реши у штабу и каква се стратегија одреди, али то не мора да има увек везе са оним што се дешава на терену. Важно је да оно што је на терену, прати ту жељу и намеру, која је искрена, и у коју се искрено верује и са једне и са друге стране, само што она постоји већ дуже време, али се никако не остварује”, истиче Биковић.
Труди се, како каже, да осим што снима филмове у Русији, доведе те филмове у Србију, и да неке филмове које је снимио у Србији, доведе у Русију, али каже и да то није увек лако.
“Иако ми имамо велику жељу, бизнис, новац и тржиште диктирају трендове, и онда је потребно захтеве тржишта и жеље изражене кроз неку одређену политику адаптирати тако да једно другом одговара да би се добио оптималан резултат”, објашњава наш саговорник.
Упитан да ли ће мултиполарни свет допринети бољем развоју тржишта, када је реч о кинематографији и донети бољу видљивост онога што се догађа, али није медијски покривено на неком достојанственом нивоу, он наводи да неће, ако се развој тржишта гледа кроз профит.
“Верујем да је квалитативно боље тржиште, тржиште које више одговара човечанству и неким другим његовим потребама, а не само профиту. У том смислу – квалитативно боље тржиште, да, имамо шансу да направимо квалитативно бољи систем, где ће тржиште разматрати не само профит, већ и друге људске квалитете, можда мало више равноправности, правде у расподели пажње дати могућност свакоме да се изрази и да буде глас који говори о себи, а не да му други кроје судбину, ми смо имали прилику да прођемо кроз топлог зеца, да слику о нама кроје неки други центри, зато сматрам да можемо да направимо боље, али то боље не сме да се рачуна искључиво у новцу”, закључује Биковић.
