Говор Министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова на општеполитичкој дискусији 81. заседања Генералне скупштине УН, Њујорк, 26. септембра 2026.
Поштовани господине председавајући,
Ваше екселенције,
Даме и господо,
Претходних дана, са ове говорнице и у кулоарима Генералне скупштине, више пута је зазвучала мисао о томе да се у светској политици дешавају тектонске промене и да се на наше очи рађа праведнији мултиполарни светски поредак. Земље Глобалног Југа и Истока потврђују се као суверени центри развоја, преузимају одговорност за обезбеђивање безбедности у својим регионима. Они демонстрирају приврженост међународном праву, неприхватање спољних притисака, заинтересованост за просперитет свих држава, а не само “изабраних”. Таква стваралачка филозофија лежи и у основи руске спољне политике, њу деле наши многобројни истомишљеници, на њој се заснива сарадња У ЗНД, ШОС, БРИКС и другим удружењима Светске већине.
Ипак, то није свима по вољи. Западна мањина, која је доминирала пет векова на рачун туђих ресурса, не престаје са покушајима да задржи привилегије, да свима наметне своја “правила”. Запад све више прибегава грубој сили, делује непредвидиво и авантуристички, угрожава живот и добробит милиона, ако не и милијарди становника наше заједничке планете. По дефиницији председника Русије Владимира Путина, диктатура једног хегемона “подивљала и постала опасна за околину”.
Почетком ове године, кршећи било какве норме, укључујући моралне норме, амерички упад у Венецуелу завршио се отмицом председника Николаса Мадура и његове супруге, и њиховим држањем без суда у америчком затвору. То је упркос чињеници да међународно право изричито прописује поштовање имунитета и неприкосновености највиших званичника држава. Инсистирамо на најскоријем ослобођењу венецуеланског лидера и његове супруге и непонављању таквих ексцеса у будућности.
Неприхватљивом манифестацијом диктата силе сматрамо убиство Врховног вође Ирана ајатолаха Али Хамнеија и чланова његове породице, чланова војног и политичког руководства Исламске Републике. Посебно забрињава чињеница да су циљеви америчко-израелске агресије, која је почела у јуну прошле године, постали не само цивилна инфраструктура Ирана, већ и мирнодопски нуклеарни објекти који се налазе под заштитом гаранција ИАЕА. То је нанело непоправљиву штету ауторитету агенције и целом систему неширења нуклеарног оружја.
Рецидиви оружане конфронтације у зони Персијског залива и Ормуског теснаца настављају се, упркос очигледној штети по светску пловидбу и трговину. Сматрамо да је неопходан услов за решавање кризе да се успостави поверење у односима између приобалних држава Залива – арапских земаља и Ирана. Ка формирању стабилне регионалне архитектуре усмерена је наша концепција колективне безбедности у зони Персијског залива. Русија је, заједно са другим одговорним земљама, спремна да конструктивно допринесе стабилизацији овог стратешки важног подручја.
Уверени смо да је дошло време и за решавање главног проблема Блиског Истока – обезбеђивање државности палестинског народа на основу бројних одлука УН. Пре скоро годину дана, Савет безбедности је на иницијативу САД одобрио “план мира” за појас Газе, али мир тамо није дошао. Тамо још увек умиру стари људи, жене и деца, хуманитарна ситуација је и даље критична. Деградира положај и на Западној обали реке Јордан, где Израел шири досељеничку активност. Ако се то настави, биће немогуће створити палестинску државу – за њу просто неће остати места. Али тада ће и безбедност Израела бити под сталном претњом – стручњаци то одлично разумеју.
Од УН, од свих нас држава чланица, потребни су хитни нестандардни потези како би се преокренули неповољни трендови на Блиском Истоку и оближњим територијама. Не ради се само о Палестини, него и о Либану, Сирији, Јемену, Ираку, Судану, Сомалији, Јужном Судану и другим земљама Африке у којима бесни сукоби.
Хитне мере су потребне за исправљање катастрофалне хуманитарне ситуације на Куби, која је данас изложена невиђеном притиску северног суседа. Потврђујемо солидарност са кубанским народом и владом, позивамо на укидање поморске блокаде Острва слободе, укидање свих ограничења трговине са Кубом, уклањање земље са већ дуго одиозног списка држава-спонзора тероризма.
То су само највише вапијући примери који захтевају приоритетну пажњу међународне заједнице. Међутим, не можемо се ограничити на њих. Политика силе и “двоструки стандарди” Запада дестабилизују ситуацију свуда. На Балкану Европска унија грубо игнорише Резолуцију 1244 СБ УН и приморава Србију да се помири са губитком покрајине Косово, да се одрекне своје историје и успомене предака. Београд буквално приморавају да уведе санкције Русији, обећавајући заузврат илузорну, како сви већ разумеју, перспективу евроинтеграције. У покушају унитаризације Босне и Херцеговине, Србе подстичу да се одрекну уставних овлашћења која им гарантују Дејтонски мировни споразум и Савет безбедности УН.
У аналогном духу занемаривања међународног права, озбиљну претњу међународном миру и безбедности стварају непромишљене акције спољних спонзора кијевског режима. Ради утопијског циља обуздавања Русије, Запад је својим рукама уништио систем европске безбедности и одгајио русофобски режим у Кијеву. Схватајући узалудност својих потеза, у Европи чине све да спрече мирно решење и поремете перспективе преговора, за које су многи заинтересовани, укључујући администрацију Доналда Трампа. Запад пумпа украјински режим оружјем, помаже Кијеву да наводи дронове и ракете на цивиле и цивилну инфраструктуру. На Западу сањају да Русији нанесу “стратешки пораз”, али ће ти снови, као што се већ много пута дешавало у прошлости, довести у стратешки ћорсокак саме потпаљиваче рата.
Поштоване колеге,
Пре годину дана прославили смо 80. годишњицу победе над немачким нацизмом и јапанским милитаризмом. Следеће недеље, 1.октобра, навршиће се 80 година од завршетка рада Међународног војног трибунала у Нирнбергу. Историјска пресуда Суда народа – под тим именом је познат Нирнбершки трибунал, сурово и недвосмислено је жигосала нацистичке злочинце и поставила је изван закона и морала човекомрзачку идеологију нацизма.
Међутим, после 80 година, лекције Нирнберга многи нису научили. Владајуће врхушке многих земаља Европске уније, судећи по изјавама њихових представника, очигледно заражене вирусом расне супремације, заступају екстремистичке, русофобске идеје. Одобравају главарима украјинског режима када они у Кијеву указују почасти окорелим ратним злочинцима и хитлеровским колаборационистима, чије су руке до лаката у крви Руса, Јевреја, Белоруса, Украјинаца и лица других националности. Скоро цео Запад сваке године гласа овде у овој сали против руске резолуције која осуђује хероизацију нацизма. Против ње гласају Немачка, Јапан, као и све земље НАТО-а, међу којима је много криваца за злочине против човечности током Другог светског рата. Нас то не изненађује.
Али хтео бих да подвучем: резултати Другог светског рата леже у темељу послератног светског поретка и утврђени су у Повељи УН. Бивше државе “осовине”, ратификујући овај документ, признале су своју историјску одговорност за небројене катастрофе које су свету донеле нацистичка идеологија и пракса. Када се данас стидљиво затварају очи на све очигледније манифестације украјинског нацизма, на удару су саме основе УН-центричног светског поретка.
Предајући забораву одговорност нацистичке Немачке за геноцид совјетског народа и не стидећи се улоге Немачке као главног спонзора нацистичког режима у Кијеву, канцелар Фридрих Мерц изјављује да је неопходно да се “поново” Немачка претвори у главну војну силу у Европи. Да ли у Берлину разумеју шта то значи “поново” и до чега би то могло довести? Зар их резултати Другог светског рата нису ничему научили?
Украјински режим отворено Гази такав темељни принцип Повеље УН, као што је поштовање људских права и основних слобода за све, без обзира на расу, пол, језик и религију. У свету не постоји друга земља осим Украјине, где је било који језик законом забрањен. У Украјини је руски језик забрањен. За његову употребу – казна, све до затвора. Али у Европској унији, где се ките “европским вредностима”, као да су уста водом напунили: нема ни речи осуде. Само говоре да Украјина помаже да се одбране те “европске вредности”. Невољно долазимо до закључка да и нацизам и вапијућа кршења од стране украјинског режима слободе говора, информисања и вероисповести чине суштину баш тих “европских вредности”.
Пошто је 2022. године започела специјалну војну операцију за заштиту људи Донбаса и Новоросије од уништења од стране кијевског режима, Русија наставља да се бори за њихову безбедност и права у пуном складу са словом и духом Повеље УН. Наша борба за истину и правду ће бити доведена до краја: циљеви специјалне војне операције ће бити постигнути, претње безбедности Русије елиминисане и миран живот обновљен. То ће се догодити упркос свим околностима, укључујући неспособност тренутног руководства Светске организације да заузме једину исправну позицију у ситуацији са Украјином – позицију браниоца принципа Повеље УН, али не селективно, већ у њиховом збиру, пуноћи и узајамној повезаности.
Очекујемо да ће се нови генерални секретар, кога треба да изаберемо до краја године, ригорозно придржавати свог мандата, принципа непристрасности и еквидистанце, који су фиксирани у Повељи. Да ће представљати целу међународну заједницу, а не служити интересима појединих држава, да неће подривати међувладину природу система УН и да неће замагљивати прерогативе Савета безбедности и његових сталних чланица.
Наш принципијелни приступ је да реформа Савета безбедности не може да предвиђа никакве допунске “столице” земљама Запада, а још мање Немачкој и Јапану, који су стали на пут милитаризације и реваншизма. Залажемо се искључиво за повећање заступљености Азије, Африке и Латинске Америке, подржавамо кандидатуре Бразила и Индије за стална места уз истовремено – подвлачим то – задовољавање интереса афричког континента, узимајући у обзир консензус Езулвини и Сиртску декларацију.
Поштоване даме и господо,
Спроводећи свој одговоран спољнополитички курс, Русија ради на оздрављењу ситуације у свету у јединству са нашим савезницима и стратешким партнерима, укључујући БРИКС, ШОС, ЕАЕС, ЗНД, ОДКБ. Нудимо обједињујућу агенду, конкретне идеје и пројекте.
Сада у први план објективно долази тема међународне информационе безбедности. Очигледно је да би управо УН, а не ћелијски затворени механизми, требало да играју централну улогу у том питању. Прошлог октобра у Ханоју је отворена за потписивање Конвенција УН против сајбер криминала, развијена на иницијативу Русије. Поздрављамо покретање светског механизма под покровитељством УН створеног за њену реализацију – првог стално дејствујућег формата у тој области.
Посебна одговорност пада на УН и због брзог развоја технологије вештачке интелигенције. Општепризната правила њене примене могу се формулисати само на равноправној основи, уз учешће свих земаља, са тим се не може спорити. Почетак рада глобалног дијалога о управљању вештачком интелигенцијом и независне међународне научне групе о вештачкој интелигенцији сматрају се корацима у правом смеру. У том духу иде и од Русије подржана кинеска иницијатива за стварање Светске организације за сарадњу у области ВИ.
Средином прошлог века, Совјетски Савез је помагао народима Африке, Азије и Латинске Америке да се ослободе окова колонијалне зависности. Даља демократизација међународног живота је немогућа без искорењивања неоколонијалних пракси које су још увек врло видљиве. Значајна прекретница на том путу била је усвајање резолуције Генералне скупштине о проглашењу 14. децембра Међународним даном против колонијализма у свим његовим формама и манифестацијама. Волели бисмо да видимо присталице борбе против савремених пракси неоколонијализма из свих држава на првој светској скупштини Међународног међупартијског покрета “За слободу нација!”, која ће се одржати у Русији наредних месеци.
Поштоване колеге,
Обезбеђивање трајног мира могуће је само када престане опасно ривалство највећих светских играча. То се може постићи само на основу стриктног поштовања Повеље УН и принципа једнаке и недељиве безбедности. Тај принцип, подсетићу вас, значи одрицање од обезбеђивања безбедности једне државе на рачун нарушавања безбедности других, недопустивост да било која земља, група земаља или организација полажу право на доминацију у сфери безбедности. Пре свега се то односи на НАТО, који покушава да прошири свој деструктивни утицај далеко изван географских граница своје зоне одговорности, укључујући Југоисточну Азију и Североисточну Азију.
Вредности широке равноправне сарадње леже у основи иницијатива које је предложио председник Русије Владимир Путин о формирању Великог Евроазијског партнерства и архитектуре безбедности на целом континенту Евроазије. Јуче су овде у Њујорку, Русија, Белорусија и наши истомишљеници прихватили изјаву о почетку рада на “Евроазијској повељи разноликости и мултиполарности у 21. веку”. Позивамо све који су спремни да постану део нове општеконтиненталне архитектуре мира и развоја да допринесу успеху овог важног подухвата осмишљеног да допуни и усклади рад постојећих механизама у духу геополитичких реалности мултиполарног света који се рађа.
Хвала на пажњи.
