КАО што се зна, 3. новембра ове године је Трећи комитет Генералне скупштине Уједињених нација усвојио руски нацрт резолуције о борби против величања нацизма, неонацизма и других типова праксе, који доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с њима повезане нетрпељивости.
У блиској будућности – до краја године – документ ће бити размотрен на пленарној седници Генералне скупштине УН.
Актуелност овог нацрта, нажалост, потврђује се чињеницом да цинична кампања фалсификовања историје и преобликовања јавне свести из године у годину само добија на замаху (пре неки дан је руско Министарство иностраних послова објавило годишњи тематски извештај, који детаљно описује тешку ситуацију у овој области). Штавише, ове године је свет био сведок догађаја без преседана – јавног одавања почасти украјинском нацисти, бившем добровољцу СС дивизије “Галиција”, у канадском парламенту.
Резолуција коју је предложила Русија – и круг коспонзора из свих региона света – има за циљ да усмери земље ка заједничком супротстављању ширењу опасних идеја о супериорности једних нација над другима, што је довело до катастрофе Другог светског рата. Да сачува успомену на грандиозну победу земаља антихитлеровске коалиције над окрутним непријатељем, која је спасла народе Европе и целог света од истребљења и ропства – захваљујући томе је створена архитектура Уједињених нација и савремени систем обезбеђења људских права.
Приликом разматрања руске иницијативе, открива се прави однос држава према овим најважнијим задацима. Огромна већина земаља, чланица светске Организације – укључујући и Србију – традиционално подржава нацрт. Државе тзв. колективног Запада, које су у мањини, 2022. и 2023. године иступају против, настављајући са ревизијом резултата Другог светског рата, који су утврђени у Повељи УН, Повељи и пресуди Нирнбершког трибунала, као и пресуди Међународног војног суда за Далеки исток.
Значајну забринутост изазива негативан став некадашњих престоница Осовине – Берлина, Рима и Токија, који доводи у сумњу искреност њихових изјава о томе да су свесни своје кривице за отпочињање најкрвавијег сукоба у историји човечанства, као и тврдњи о покајању за почињена зверства. С обзиром на то, да приметимо, преурањено је расправљати о могућности искључивања из Повеље УН формулација о “непријатељским државама”.
Уверени смо да се овде у Србији наша осећања разумеју и деле. Српски народ је на својим раменима понео терет Другог светског рата, по цену огромних жртава и губитака. Страдао је од бруталне НАТО агресије 1999. (у коју су биле директно укључене Немачка и Италија). Суочио се са покушајима албанских радикала на Косову да величају нацистичке сараднике (да се сетимо, између осталог, пројекта обнове куће колаборационисте Џафера Деве у Косовској Митровици), презривим односом западних покровитеља Приштине према сећању на српске јунаке пале у биткама Првог светског рата (најновији пример је варварско скрнављење спомен-обележја на православном гробљу у Приштини на иницијативу тзв. амбасадора Француске и Немачке).
Желимо да уверимо српску јавност да овакви ревизионистички приступи Запада неће остати без адекватног одговора. Као стална чланица СБ УН, свесна своје посебне улоге у одржавању међународног мира и безбедности, Русија ће узети у обзир резултате гласања о резолуцији о борби против глорификације нацизма приликом разматрања кандидатура за нове чланове СБ УН, у контексту расправа о његовом проширењу.
Фото Д. Миловановић
[НОВОСТИ]