Амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко се обратио на научно-практичном скупу „Увод у БРИКС+“ у Руском дому.
У организацији Међународног евроазијског покрета Москва/Београд, у Руском дому је 7. октобра одржан научно-практични скуп који је окупио амбасадоре Ирана, Алжира, Египта и Палестине, министре-саветнике амбасада Белорусије и Индије, као и стручњаке из различитих области, а који су том приликом представили своја сазнања, искуства и прогнозе у вези са даљим развојем и деловањем организације БРИКС+.
У обраћању присутнима Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко истакао je да БРИКС представља један од темеља новог, како га је назвао, мултизаједничког међународног уређења. „Деловање БРИКС-а се заснива на старим темељима међународне сарадње, на принципима суверености и једнакости, а које су данас потиснуте на страну од колективног Запада. У Србији је приметан пораст интересовања према БРИКС-у, а посебно је значајно да је оно присутно, пре свега у српском народу“, казао је он.
Амбасадор је том приликом предложио учесницима научно-практичног скупа да размотре питања која су везана за сарадњу Србије и БРИКС-а у реалним оквирима, узимајући у обзир однос већине српског народа према Русији, те билатералне сарадње Србије и Републике Српске са Русијом, а које се нису прикључиле антируским санкцијама. Амбасадор је казао да Русија поштује сувереност Београда и њен европски пут, али уз то изразио и наду да ће Србија пронаћи могућност да сарађује са земљама у БРИКС-у и БРИКС-ом у целини.
* * *
Амбасадор Ирана Рашид Хасан пур Баеи је на скупу истакао да је „човечанство уморно од доминације и хегемоније западних земаља, те да трага за формирањем нечега што је одлика мултилатерализма“. „БРИКС у том смислу има идеју која је сада у фази развоја и ствара нове наде. Скупиле су се земље које траже ревизију овог поретка и окупиле су се у БРИКС-у који има велики потенцијал да би се та нада обистинила“, нагласио је он.
На скупу је, посредством видео-укључења, говорио и руски филозоф Александар Дугин. „Што дуже Србија, предивна, вољена земља, буде сачувала свој суверенитет, своју слободу, своју независност, чак и као чланица европског простора, али као посебна Европа, православна, словенска, она ће постати део БРИКС-а у пуној мери“, рекао је Дугин.
Проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука је истакла да БРИКС «магнетски привлачи велики број суверених држава широм света, пре свега растућих економија, земаља такозваног Глобалног југа, које с правом осећају да у постојећем међународном поретку, нису успеле да остваре своју пуну сувереност.» Формат БРИКС плус нуди сарадњу и буди наду код читавог човечанства, нагласила је она.
На скупу су говорили и Леонид Савин и Валериј Коровин из Међународног евроазијског покрета, научни саветник Института за политичке студије др Зоран Милошевић, сарадници тог института др Александар Лукић и Дајана Лазаревић и други. Модератор скупа је био Слободан Стојичевић.
БРАТСТВО ће наредних дана објавити опширан извештај о раду скупа.
[СПУТЊИК]
