Коментар Амбасаде Русије у Србији
Обратили смо пажњу на нове тенденциозне изјаве амбасадора САД и шефа делегације ЕУ у Београду током једног од западних „дружења“, која с времена на време организују ове или оне невладине организације, које се лажно представљају као бранитељи људских права и које примају обилно финансирање – по шеми „рука руку мије“ – од истих тих Американаца и земаља-чланица ЕУ.
Ирационална русофобија ових дипломата, који уз тврдоглавост – вредну за бољу употребу – покушавају да српском руководству и народу наметну смер развоја и спољнополитичког опредељења (што, иначе, није у складу са њиховим обавезама према Бечкој конвенцији из 1961. године о дипломатским односима), није оно што изненађује. Ово је и нама, а сигурни смо, и огромној већини Срба, одавно јасно: у условима сталног заоштравања захтева према Србији на штету конструктивној агенди билатералних односа са Београдом, Запад безуспешно покушава да вештачки и потпуно неосновано оцрни Русију и њену улогу на Балкану. Узалуд се труде, јер њихова јефтина пропаганда неће истрајати у суочавању са истином, а гаранција су томе бројни узајамно корисни руско-српски пројекти у економској, културној и хуманитарној сфери.
Много интересантније је оно да је хор „колективног Запада” све више неуштиман и се распада. Амерички амбасадор бесрамно спекулише око тога да широка јавна дебата о ископавању литијума – у којој, иначе, активно учествују Председник и чланови Владе Србије – тобоже удаљава земљу од „европског избора”. Шеф делегације ЕУ уопште се не слаже са тим мишљењем и сматра да динамика напретка европских интеграција Србије ни на који начин не зависи од реализације литијумске иницијативе.
С тим у вези, препоручили бисмо „бившим партнерима” да престану
да се мешају у руско-српске послове који их се не тичу, па се уместо тога критички осврну на себе да не би испало као у чувеној басни Ивана Крилова: „Међу друговима ако нема склада, ништа доброг од њиховог заједничког рада, не испадне посао – него жива мука”.
