На Међународном фестивалу омладине у Јекатеринбургу било је чак 650 образовних, просветних, културних и спортских приредби, а гостовало је око 150 предавача у оквиру пројекта „Знаные Первые“.
Када је реч о тако богатом програму, јасно је да ћу навести само један део, јер би у супротном текст био километарски. Зато ћу се потрудити да наведем само најважније предаваче, мада ће у мору тако важних предавача то заиста бити тешко.
Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров говорио је на предавању „Русија за свет равноправних држава“.
Директор Ермитража Михаил Пјотровски — „Физичари и лиричари: ДНК и културни код“.
Министар здравља Руске Федерације Михаил Мурашко — „Заштита народа — национални приоритет Русије“.
Генерални директор Руске железнице (РЖД) Олег Белозеров — „Железнички путеви. Пут у будућност“.
Потпредседник Владе Дмитриј Чернишенко — „Русија — пут ствараоца“.
Губернатор Јамало-Ненеца (најбогатије области гасом) Дмитриј Артјухов — „Заљубити се у Арктик за 20 минута“.
Футуриста и индустријски дизајнер Владимир Пирожков — „Транспорт нове ере“.
Портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова учествовала је на неколико предавања. Ја бих посебно издвојио њен наступ на предавању „Лидерство у мултиполарном свету“. Она је том приликом изузетно похвално говорила о српском народу, што је било веома пропраћено у Србији. Ево њеног цитата који је пропраћен громогласним аплаузом:
„Српски народ показао је огромно херојство и учинио много за нас и нашу земљу, да бисмо могли да опстанемо и наставимо да се боримо. Без српске подршке у Другом светском рату то не би било могуће.“
Затим је, говорећи о искушењима кроз која је Србија прошла, рекла:
„Све је то могло да доведе до уништења једног народа, али Србија је прошла кроз та искушења и постала јача. И што је најважније — Србију није могуће покорити силом.“
Поред руског руководства, било је веома много предавача из света науке, културе и спорта.
Холивудски глумац Стивен Сигал — „Не по рођењу, него по духу: шта значи бити Рус за Стивена Сигала“.
Наш глумац Александар Радојичић наступао је заједно са Татјаном Куртуковом, једном од најпознатијих певачица Русије. Они су говорили о стваралаштву. Такође, наступао је наш глумац Милош Биковић, који је веома популаран у Русији. Он је наступио заједно са Климом Шипенком, редитељем и сценаристом.
Из света културе наступали су композитор и певач Дмитриј Маликов и Игор Бутман, џез музичар.
Из света науке наступали су Алексеј Фјодоров, директор Руског квантног центра, Максим Петрушев, који је говорио о геномским истраживањима, и Олег Коњоненко, руски космонаут.
Из света спорта наступали су олимпијски, светски и европски шампиони. Олимпијски првак у хокеју Иља Коваљчук, заједно са носиоцем европске медаље у рвању Бозигитом Исламгерејевим, говорио је на тему „Спорт као језик пријатељства“.
Џеф Монсон, борац мешовитих борилачких спортова и светски првак у греплингу, говорио је на тему „Русија, мој дом“.
Наступала је и олимпијска шампионка у уметничком клизању Алина Загитова, као и Сергеј Карјакин, велемајстор и светски шаховски шампион, на тему „Шаховска дипломатија“.
Сваки дан се одржавало по неколико концерата. Поменућу оне највеће:
- септембра — концерт Дечјег симфонијског оркестра „Росатома“.
– „Гостопримљива Русија“ — концерт Хора Сретењског манастира.
- септембра — „Изазов“, концерт са Сергејом Бобунцем и групом Umma2rman. Тог дана наступили су и познати руски певач Дима Билан, као и индијски певач Ganes Murali и египатски Mohamed Eligmy.
- септембра — „Млади ветрови“, када су наступили извођачи из Русије, Индије, Омана, Кеније, Кине и Бразила.
– Концерт „Од наслеђа ка будућности“, када су наступили уметници из Русије, Јужне Кореје, Кине, Таџикистана и Казахстана.
- септембра — гала концерт „Светског омладинског џез концерта“.
Све наведено је само део концерата који су тих дана одржани.
У мору свих догађаја, 14. септембра одржан је дефиле који је назван „Ритам света“. Тада су сви учесници са заставама својих земаља продефиловали фестивалом.
Ми смо сада већ традиционално, под једним барјаком, наступили — представници Србије, Републике Српске и Црне Горе, баш као што је то било и у Сочију 2024. године. Описујући тај догађај, написао сам да су тим чином нове генерације, попут ласта, можда најавиле неко ново српско пролеће у новом геополитичком распореду снага.
Сама церемонија затварања није била ништа мање величанствена од церемоније отварања. На самој сцени наступило је око 1.000 извођача. Сама церемонија почела је „музичком картом“ света, када су извођачи из разних региона света наступали. Тада су се смењивали велики хорови и симфонијски оркестри, савремена популарна музика, руска традиционална музика у савременим аранжманима, балет и савремена сценска продукција.
Посебно је био величанствен моменат када је око 700 деце и омладине из Свердловске области, региона Јекатеринбурга, певало у један глас. Певали су руску традиционалну песму „Прекрасно далеко“ на више језика.
Порука церемоније била је да садашње младе генерације имају одговорност према будућности. Да те генерације треба да граде мостове, а не зидове, да је култура средство комуникације упркос различитости, а за крај требало је да учесници размене Чебурашке, плишане фигурице маскоте фестивала, што је симболизовало пријатељство и успомене које ће учесници носити од других учесника фестивала.
У једном моменту обратили су нам се и космонаути директно из космоса, са Међународне свемирске станице. Фестивал је затворио министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров.
Овим догађајем Русија није само остварила тренутну победу, уједињујући свет током покушаја њене изолације, већ и стратешку. Много је инвестирала у младе лидере читавог света, чије време тек долази, што ће се, верујемо, стратешки вратити како Русији, тако и читавом човечанству.
Милан Бојић
