Међународни поредак налази се у фази глобалне и дубоке кризе, деконструкције и нове конструкције. Тзв. „Нови светски поредак“ инаугурисан крајем прошлог века са рушењем Берлинског зида и падом комунизма у источној и средњој Европи, доживљава своју старост, крај и крах. Тај идеолошки и пропагандни израз који је требало да побуди осећај нечег новог, младог и свежег, био је заправо само стари западни империјализам препакован у ново рухо, који има вишевековно и вишемиленијумско трајање, почев још од Римског царства и његове експанзије ка Истоку, преко крсташких ратова у средњем веку, до открића Америке 1492. и модерног доба. Стиче се утисак да је тој, до сада незадрживој агресији и продору Запада на Исток, али и Југ и целу планету, дефинитивно дошао крај.
Италијански филозоф Антонио Грамши, имајући пред собом искуство Великог рата и међуратни успон фашизма и нацизма, пре сто година је забележио: „Стари свет умире, а нови свет се бори да се роди: сада је време чудовишта“. Грамши је преминуо од последица боравка у фашистичком затвору, док ми верујемо да ће своју смрт и пропаст доживети савремени (нео)фашистички затвор у који Запад жели да утамничи читав свет и човечанство. Налазимо се пред ванредним догађајем и променом у светској историји од антике до данас; по први пут за више од два миленијума, тежиште светске историје и светског поретка делује да се померило на Исток.
Можемо рећи да је наведена Грамшијева мисао изузетно актуелна и данас. Видимо неофашистичке и неонацистичке монструме у лику тзв. „Европе“, односно Европске уније коју слободно можемо назвати Четврти рајх, која се опет манијакално милитаризује и спрема за нови рат против Русије. Видимо их и у бандеровском украјинском режиму и политици која је стремила истребљењу руског народа у Украјини. Трампова САД делује да мења досадашњу спољнополитичку концепцију у неким важним аспектима, што се види и у новој Стратегији за националну безбедност која је недавно објављена. Ипак, око политике САД, па и овог документа, постоје контроверзе и разилажења, која су присутна и међу учесницима нашег округлог стола (неки их оцењују претежно позитивно, други више негативно). У сваком случају, чини се да је мање спорно да данашња САД, упркос промени администрације и неким помацима на боље, задржава стари империјалистички порив према Латинској Америци, данас претећи посебно слободарској и социјалистичкој Венецуели, одржава тензије и једнострано и ригидно подржава Израел на Блиском истоку у његовом геноциду над палестинским народом, периодично јача затегнутост са Кином и подгрева кризе у Индопацифичком региону. Наспрам овог старог света западног империјализма, истински Нови свет центриран око Русије, Кине и БРИКС+, бори се да се роди. И ми му желимо срећан порођај.
У оваквој тектонској кризи, турбуленцијама и променама глобалног поретка, држава Србија покушава у својој спољној политици да сачува не само наше виталне националне и државне интересе, већ и голу егзистенцију. С обзиром на сударе великих сила и блокова који се, као увек у историји преламају и преко наше територије и леђа (јер како рече Цвијић: „саградили смо кућу насред друма“), то није нимало лак и једноставан посао. Србија настоји да води избалансирану, стручно речено мултилатералну и мултивекторску политику, са свим светским центрима моћи, постављајући истовремено црвене линије и границе које се не смеју прећи и погазити ако желимо да сачувамо елементарне интересе, суверенитет и достојанство, и не пореметимо односе са нама братским, пријатељским и савезничким народима и државама каква је Русија.
Циљ овог округлог стола је анализа актуелних односа Србије и Русије са САД и ЕУ, али и процена како ће се ти односи даље развијати, а нарочито промишљање треба ли у њима шта променити како би Србија и Русија дошле до вишег степена заштите и остварења својих интереса, интегритета и идентитета. Неки од водећих политичара и професора који се баве геополитиком, међународним односима и међународним правом су данас са нама и пред вама како би нам помогли да дођемо до што темељнијих и вреднијих одговора на ова круцијална питања.
(Уводна реч на Округлом столу „Актуелни односи Србије и Русије са САД и ЕУ“, одржаном 16. децембра у Београду, у организацији Српско-руског братства и Првог покрета за Србију)
